Хроника Трећег програма

На јубиларном, шездесетом Стеријином позорју глумци британског театра „Стенс кафе” извели су представу Прст обарач метак пиштољ, по тексту Ненада Прокића а у режији Џејмса Јаркера. Представа је приказана ван конкуренције, у оквиру програма „Како нас други виде”, а тема комада је избијање Првог светског рата. Полазећи од констатације да је пиштољ из којег је испаљен метак у Сарајеву на Видовдан 1914. године био у рукама Србина, редитељ Јаркер покушава да одговори на питање: ко је у тај пиштољ ставио метак? Тако настаје узбудљива камерна представа саткана од документаристичке грађе и суптилних метафора, међу којима је најупечатљивија она базирана на хиљадама домино коцака постављених тако да када прва буде оборена, за њом падају све остале.

С друге стране, јапански театар „А ла плас” у извођењу легендарне драме Душана Ковачевића Балкански шпијун оставио је утисак бизарности. Редитељ Цујоши Сугијама открио је могућност да на основу Ковачевићевог текста прикаже начине на које држава манипулише својим грађанима, како је у стању да их залуди и доведе до стања у којем ће изгубити људскост. Међутим, по речима Александра Милосављевића, „стиче се утисак, можда и због специфичности игре токијских глумаца, да је кључни моменат овог сценског “читања” био исцрпен лудилом и хистеријом њиховог Илије Чворовића, а да је политичка димензија Ковачевићеве драме ипак остала затомљена испод дубоких слојева различитих историјских искустава”.

*     *     *

Недавно је издавачка кућа Геопоетика из Београда објавила роман Весне Голдсворти Горки, у ауторкином преводу с енглеског на српски. Овај роман, који је од априла доживео већ два српска издања, уследио је после културолошке студије Измишљање Руританије: Империјализам маште о стереотипима Запада према Балкану, аутобиографске прозе Чернобиљске јагоде и збирке поезије Солунски анђео. Како коментарише Анђелка Цвијић, у уводној белешци за прво издање, које је објављено у Лондону, Весна Голдсворти „истиче велике књижевнике који су извршили утицај на овај њен роман; на првом месту ту је Френсис Скот Фицџералд и његов Велики Гетсби, мада је сасвим очигледно и присуство Милоша Црњанског... Заправо, уз незнатне измене, основна конструкција романа, као и имена неких јунака, директна је парафраза Фицџералдовог Великог Гетсбија. Приповедач у Горском је Београђанин Никола Кимовић (Николас, Ник) који је деведесетих година пред ратом побегао из Србије у Лондон. Његов сусед је новобогаташ Роман Борисович Горски, руски Јеврејин, лудо, сетно и несрећно заљубљен у Рускињу Наталију, удату за богатог Енглеза са којим има ћеркицу Дејзи. Горски Наталију зна још из времена Јељцинове Русије; иако заљубљена у њега, одбила је да се венчају и тако је постала његова опсесија”.

Уредница емисије Тања Мијовић.