Хроника Трећег програма

Холанд фестивал је интернационална смотра дела савремених уметности (пре свега визуелних уметности, филма, музике, плесног и драмског театра) и представља један од најзначајнијих догађаја те врсте у Холандији. Овогодишњи Холанд фестивал одржан је 30. маја до 25. јуна, а драмски програм је углавном био фокусиран на тему односа људи и моћи . По оцени Ане Тасић, са сигурношћу се може рећи да је квалитет програма био изузетан, имајући у виду да су, између осталог, укључена дела уважене каталонске групе „Ла Фура делс Баус", затим редитеља Лева Додина, Роберта Вилсона, Ива Ван Ховеа, као и млађих аутора у успону. Што се Додинове поставке Чеховљевог Вишњика тиче, посебан квалитет је у одличном глумачком извођењу, али у жељи да буде што универзалнија, ова представа постаје сувише општа и недовољно конкретна. Знатно су луциднији и савременији Ван Ховеови Краљеви рата, мултимедијална представа у којој је аутор имао намеру да прокаже човека у свом најплеменитијем и најпервезнијем издању.
 

*     *     *

Изложба цртежа и анимација Немање Николића под називом Уместо завршетка била је отворена од 4. до 27. јула у Ликовној галерији у Кнез Михајловој улици број 6 у Београду. Спајајући медије који га највише занимају, Николић је у оквиру ове изложбе повезао секвенце из филмова Алфреда Хочкока са више стотина цртежа за које је као подлогу користио странице књига. По речима Петра Јончића, „у питању су тачно одређена, у личној породичној оставштини пронађена или накнадно купљена, антикварска издања која су у време објављивања у СФРЈ имала јасну идеолошку и догматску функцију. Николићева ангажованост је и ту кинематографска јер се монтажно спаја Хичкоков саспенс са Годаровом поетиком цитирања марксистичких филозофских парола. Слова, речи, реченице и пасуси, који нам брзо промичу у анимацији, су апстрактни додатак композицији који доприноси визуелном контрасту исто онолико колико нас провоцира да их ишчитамо".

*     *     *

Прошле године издавачка кућа Фабрика књига из Београда објавила је збирку поезије Драгане Младеновић Слова љубве. Тема књиге је љубав, и то она хришћанска - агапе, а изражена је као раскринкавање предрасуда. За разлику од ранијих књига у којима се ауторка у виду романа у стиху бавила појединачним проблемима, овде су отворени сви фронтови. Како коментарише Никола Живановић: „персоне које се јављају у њеним песмама су примитивни, дакле просечни Срби, припадници нижих друштвених класа који и сами често не воде бог зна какве животе. Парадоксално је да ово није књига о њима, појединцима, већ о народној урбаној култури и њеном односу према другачијим, најчешће маргинализованим, групама и културама", попут ромске и геј културе, азиланата, Јеховиних сведока, надрилекара, тајкуна, распуштеница и тако даље.

Уредница емисије Тања Мијовић.