Хроника Трећег програма

У Новом Саду је од 25. до 30. јуна одржан 42. ИНФАНТ (Интернационални фестивал алтернативног и новог театра), а Александар Милосављевић за вечерашњу емисију издваја Фрљићеву поставку Шекспировог Хамлета. Иако важи за редитеља који својим политички и друштвено ангажованим представама изазива скандале, Фрљић овога пута није имао намеру да се поиграва том врстом провокација, али се није обавезао ни да ће поштовати Шекспира на начин на који би било драго конзервативним поклоницима великог Елизабетанца.

На том трагу редитељ је радикално скратио текст драме, а публику која је улазила у салу сачекали су глумци одевени у савремену одећу, седећи за трпезом - нипошто дворском и ни најмaње свечано постављеном. „Улазећи, затекли смо актере комада већ уморне од друштвеног догађаја, док су пред њима били тањири са остацима вечере - комадићима пљескавица, чиме се сместа указује на то да нас не чека приказ елсинорске атмосфере, него неког од кафанских лумпераја овдашњих политичара... Све је ту, али не на онај начин на који је то планирао Шакспир, но на начин који кореспондира са овим временом и нашим најнепосреднијим искуством. А оно у себе укључује и свест да живимо у најгорем од свих светова, те да квалитет ове наше стварности није само питање конкретне политичке ситуације у државама у којима живимо, него је све то последица стања света који је дефинитивно искочио из зглоба, који више не функционише по правилима и принципима средњовековног, витешког кодекса, какав је оплакивао дански принц, света који је постао наказан без обзира на то из које упоришне тачке или идеолошке перспективе га посматрамо и процењујемо", пише Милосављевић.

*     *     *

Деликатан биографски филм, посвећен нашироко прослављеном колико и омрзнутом италијанском мултиталентованом уметнику Пјеру Паолу Пазолинију, насловљен презименом главног јунака, приказује се од половине јуна у дворани Културног центра Београда. Редитељ Абел Ферара није имао амбицију да прикаже значај или комплетну Пазолинијеву каријеру, смисао његове провокације или оно што је иза њега остало после преране и насилне смрти, напротив, „у хладном и дистанцираном маниру Ферара осликава један дан његовог живота, и то онај последњи, сасвим на трагу биографског документарца 20.000 данa на Земљи о Нику Кејву, с том разликом што тамо, дакако, и на срећу, приказани дан није био последњи у животу аустралијског кантаутора", коментарише Дејан Петровић.

Уредница емисије Тања Мијовић.