петак, 26. јун 2015, 21:45
Хроника Трећег програма
У првом делу емисије прочитаћемо осврт Анђелке Цвијић на књигу Гоцета Смилевког "Сестра Сигмунда Фројда", а потом ћемо репризирати осврт Александра Милосављевића на представу "Коштана", у режији Андраша Урбана.
Недавно је издавач Bybook из Сарајева објавио роман Гоцета Смилевског Сестра Сигмунда Фројда коју је с македонског превела Сеида Бегановић. Књига је први пут објављена 2010. године и до данас је преведена на многе светске језике и освојила два важна признања: Награду Централноевропске иницијативе за најбољег европског писца до 35 година и Награду Европске уније за књижевност. У роману Сестра Сигмунда Фројда (за који се у издавачкој кући Архипелаг најављује да ће ускоро изаћи као преведена на српски) Смилевски се послужио истинитом чињеницом из Фројдовог живота - како нас обавештава Анђелка Цвијић: „ после аншлуса Аустрије Немачкој из анектиране земље било је тешко изаћи, а Сигмунд Фројд је добио излазну визу и у Лондон је повео своју породицу, породице свастике и лекара (годинама је боловао од рака усне дупље), две кућне помоћнице и свога пса. У Бечу је оставио четири сестре које ће убрзо бити одведене у логоре и тамо умрети. Овај детаљ - да Фројд за своје рођене сестре није затражио дозволу за излазак из Беча, а могао је, Смилевски ће искористити за узбудљиви роман чији главни јунак није Фројд већ његова шест година млађа сестра Адолфина са којом је био јако близак".
* * *
На недавно завршеном шездесетом Стеријином позорју награда за најбољу критику додељена је Александру Милосављевићу за осврт на представу Коштана, у режији Андраша Урбана, који је емитован у јуну прошле године у Хроници Трећег програма. Одређујући Коштанину песму и игру као вапај за слободу, Милосављевић пише: „Ако је Коштана Боре Станковића Циганка којој је песма била једини залог слободе, ако је управо том и таквом, врањанском, песмом она код Миткета, у измењеној стварности Србије тек осолобођене од Турака, покренула последње трзаје људскости, онда је и ова Урбанова Коштана симбол стварности, али ове наше стварности у којој ће млада и заносна девојка, попут оне у драми, функционисати као симбол манифестовања слободе и вечите чежње за њом. То што се данас певају друге песме, што оне побуђују другачију врсту дерта и што се пробуђени нагон Коштанине публике испољава на вулгаран начин - све то није Коштанин проблем. Јер и ова данашња, баш као и она негдашња, играју и певају најискреније, најчистије и најпоштеније".
Уредница емисије Тања Мијовић.
Коментари