Хроника Трећег програма

На недaвно завршеном осмом Међународном фестивалу документарног филма Белдокс, иземђу осталих, приказани су филмови Кристијана Фраја Бесани у Њујорку и Александра Николића Српски адвокат.
Лоцирано у највећу светску метрополу, док самим насловом реферира на некадашњи велики филмски хит Бесани у Сијетлу, дело швајцарског аутора Кристијана Фраја упознаје гледаоца са научним истраживањем антрополошкиње Хелен Фишер, која проучава стања појединаца који су оствљени од стране својих љубавних партнера, обавештава нас Дејан Петровић.

Документарац Александра Николића приказан је у српском такмичарском програму овогодишњег Белдокса, а реч је о филму чији је протагониста млади адвокат Марко Сладојевић, који пред Међународним судом за ратне злочине у Хагу брани Радована Караџића. 

  *     *     *

Недавно је у издању Дома културе и Уметничког друштва „Градац" изашао двоброј 196-197 часописа Градац чији је тематски блок, под насловом „Виртуелна историја. Да се догодило другачије", посвећен алтернативним историјама. У темату се налазе текстови Нила Фергусона, Ендруа Робертса, Мајкла Барлија, Џонатана Хаслама и Марка Алмонда. Аутори постављају провокативна питања, попут: шта би било да је нацистичка Немачка победила Совјетски савез, шта да је избегнут Хладни рат, а шта да се комунизам није урушио 1989. Међутим, алтернативни поглед на прошлост није увек најуспешнији. Како коментарише Анђелка Цвијић, чак је Фергусонов есеј „Виртуална историја, 1646-1996" најмање плаузибилан: „иако се разматра шта би било да Гаврило Принцип није убио Франца Фердинанда а да је фон Штаунфенберг убио Хитлера, да је Стаљин постао патријарх или да је Кенеди преживео атентат, овакве претпоставке (без чвршће анализе) Фергусонову виртуалну историју чине покаткад монтипајтоновском. За утеху остаје да и званична историја не звучи боље када ради по диктату политике".   

  *     *     *

Након смрти чувеног француског јавног интелектуалца и антрополога Клода Леви-Строса, објављене су две књиге Друга страна месеца и Анропологија и проблеми модерног света, које осликавају његову велику љубав према јапанској цивилизацији и разоткривају дубоко хуманистичке мотиве овога аутора. Издавачка кућа Библиотека XX век из Београда објавила је 2013. године ове кратке списе, у преводу Славице Милетић, у једном тому. По речима Александра Дробца: „постхумно објављени записи о јапанској цивилизацији на одличан начин показују специфичности Леви-Стросових антрополошких опсервација и због чега оне данас могу бити веома актуелне. У Другој страни месеца откривамо да је аутор од малих ногу био под снажним естетским утицајем јапанских дрвореза захваљујући оцу који је био сликар. Измаштавши свој лични Јапан у детињству, Леви Строс је и у свом каснијем интелектуалном периоду, остао једнако фасциниран овом необичном цивилизацијом. За њега, Јапан заузима посебно место међу светским културама, он је стога морални и духовни идеал који треба да буде узор западној цивилизацији".

Уредница емисије Тања Мијовић.