Хроника Трећег програма

Филмови Нурита Кедара и Јарона Шанија Доживотне робије и Михаела Мадсена Посета имали су београдску премијеру на недaвно завршеном осмом Међународном фестивалу документарног филма Белдокс. Филм Доживотне робије потврђује тезу да добра уметност за примарни циљ има да пренесе добру причу, а та прича се тиче јеврејско-арапског сукоба на Блиском истоку, пише Дејан Петровић. У центру пажње је младић рођен из брака Арапина и Јеврејке, чији је живот прожет страхом, дискриминацијом, парадоксалним ситуацијама и, уопште, у великој мери саобразан наслову филма.

Нови филм реномираног данског аутора Михаела Мадсена, за разлику од већине осталих документараца, не тематизује овоземаљске (ма како занимљиве) проблеме, већ се упућује изван и иза видљивих граница света. У остварењу Посета Мадсен одважно покушава, а у знатној мери и успева да демонстрира потенцијалне реакције на могући долазак ванземаљаца.

*     *     *

Недавно је у издавачкој кући Лагуна у Београду објављен роман Александра Илића PR. Аутор своје дело жанровски одређује као дигитални реализам, а како коментарише Никола Живановић, велики део онога што се дешавало и описивало у реалистичким остварењима данас се преселило на интернет: „Док једна врста стварности губи свој значај, појављује се низ других ствари које на важности добијају. Док су се некада на забавама причали трачеви о људима које учесници у разговору познају, сада разговоре испуњавају приче о најфантастичнијим вестима са интерента. У том погледу, Илић је и дословно реалиста. Ко може да чита странице и странице ове књиге, у којој се описују ствари виђене на Нету или планови како да се тим путем дође до новца, а да не помисли на бескрајне балзаковске описе. Свако поглавље овог романа, осим што саопштава шта се даље дешава са ликовима, даје и опис једног аспекта дигиталног света, било то коришћење Гугла било сајберсекс, и то га даје „по реду", не пропуштајући неку од замимљивијих могућности коју дата ситуација пружа. Баш у стилу реалистичких писаца".

*     *     *

Прошлог пролећа у Кунстхаусу у Грацу отворена је изложба радова Џејмса Бенинга Декодирање страха. По речима Лин Кук (кустоскиње Националне уметничке галерије у Вашингтону), ова Бенингова изложба „представљала је последњу инкарнацију његовог пројекта Две колибе, који се најбоље може разумети као скуп међусобно неповезаних радова, изложби и публикација. Овај пројект, који је у Грацу постављен у својој најширој форми од времена када је замишљен 2011. године, ствара амбијент чији саставни део постају посматрачи док ходају по мрачној и пространој галерији. Када се схвати буквално, назив изложбе могао би да се односи на Бенингово дешифровање текста који је Теодор Каћински, познатији као Унабомбер, користио у својим дневницима. А нешто слободније може се схватити као алузија на наше покушаје да изађемо на крај са сложеним мотивима и веровањима што стоје у основи неповерења које су протагонисти пројекта Две колибе, Каћински и Хенри Дејвид Торо, имали према необузданом продору технологије у природни свет". Текст, преузет из септембарског броја часописа Артфорум, превео је с енглеског Владимир Матес.

Уредница емисије Тања Мијовић.