Хроника Трећег програма

Од 7. до 13. маја у неколико београдских биоскопских дворана одржан је осми Међународни фестивал документарног филма Белдокс, под слоганом „Стварније од стварности". Приказано је укупно 37 филмова из 23 земље, међу којима су награђивани документарци из целог света, али и дела српских документариста. Теме које су обрађиване у филмовима кретале су се у дијапазону од политичких, преко антрополошко-психолошких, до космичких и музичких. У тексту „О личним и друштвеним историјама" Ана Тасић ће прокоментарисати филмове Лауре Поитрас Citizenfour: досије Сноуден, Сергеја Лознице Мајдан, Кристијана Фреја Бесани у Њујорку, Џошуе Опенхајмера Поглед тишине, Бруна Фричеа Глобална радост и Франциска Санчеза Вареле Пако де Лусија: путовање.

*     *     *

Са неавно завршеног Белдокса Дејан Петровић пише о два политичка документарца у чијим насловима су личности двојице државника који, осим леве политичке оријентације, немају пуно тога заједничког. У филму Пепе Мухика - лекције из цветне леје швајцарска редитељка Хајди Спеконја прати приватни и јавни живот доскорашњег уругвајског председника, Хосеа Мухике, познатог по томе што се одрекао сопствене плате у корист најсиромашнијих становника, који са својом супругом - сенаторком са највише гласова у овој латиноамеричкој земљи, води скроман и неконвеционалан живот у сеоској кући изван Монтевидеа.

Филм Титове наочаре само се посредно односи на председника бивше Југославије; наиме, у оставрењу немачке ауторке Регине Шилинг средовечна жена југословенско-јеврејског порекла одлучује да крене на путовање кроз Блед, Загреб, Италију, Сплит, Вис и Раб како би открила истину о трагичној судбини својих предака.

*     *     *

Студију Бојана Јовановића Светови антрополошке имагинације недавно је објавио издавач Хеспириа еду из Београда. Ово је књига о креативним световима најпознатијих имена светске и српске психијатрије, антропологије и етнологије, као и о когнитивним процесима који су резултирали њиховим пионирским идејама. По речима Анђелке Цвијић, полазећи од контекста да су човек и дело неодвојиви, али и да су у тесној вези са средином и условима у којима се живи и ствара, Јовановић је спровео анализу од Фројдове антропологије, преко дела Елијадеа, Кастанеде, Леви-Строса, Симе Тројановића, Тихомира Ђорђевића, Веселина Чајкановића и Слободана Зечевића, до завршних палеопсихолошких истраживања Војина Матића.