Хроника Трећег програма

Филм Џошуе Опенхајмера Поглед тишине имао је београдску премијеру на Међународном фестивалу документарног филма „Белдокс", који је одржан од 7. до 13. маја у Сава центру, Дому омладине, Дворани културног центра и Југословенској кинотеци. Како коментарише Дејан Петровић, ово остварење је изузетно узбудљиво и уверљиво сведочанство о правом геноциду, почињеном током 1965. године у Индонезији. У центру пажње су одавно заборављени стравични догађаји везани за терор владе и њених (не)формалних снагa над грађанима, који су из било ког разлога били оптужени и етикетирани као комунисти. Већ на први поглед немогуће је пренебрегнути огромну сличност Погледа тишине са такође Опенхајмеровим остварењем Чин убијања из 2012. године. Оба филма са подједнаким успехом проблематизују исти трауматични догађај, тако да бисмо Поглед тишине чак могли сматрати својеврсним наставком Чина убијања.

  *     *     *

У Манаковој кући у Београду, једној од малобројних очуваних балканских градских кућа са источњачко-оријенталним карактеристикама, од 31. марта до 10. априла била је отворена самостална ауторска изложба Весне Каракаш под називом Знаци. Ова уметница је добитница бројних награда и признања, а на својој 35. самосталној изложби представила је мозаике који су резултат не само брижљивог одабира и припреме материјала, већ и темељног изучавања граматологије. У жижи интересовања је винчанско писмо, које уметница упоређује са претходним од којег је настало, као на радовима „Истоветна слова винчанског писма и праконтинента" и „Компарација винчанског и писма праконтинента", а ту су и мозаици са назнакама писама која су се од њега развила - то су четири експоната под називима Знаци "Алфа", "Омега", "Икс", и "Це", објашњава Долорес Станојевић.

  *     *     *

Дневничке записе Борислава Пекића Живот на леду, у пет томова, приредиле су Александра и Љиљана Пекић а објавио Службени гласник из Београда. У тексту „Целина или питање писања" Срђан Вучинић пише: „у нашој литератури вероватно не постоји писац који је у тој мери као Борислав Пекић поседовао свест о себи и својој мисији у уметности и у свету. То је посебно изражено у свести о дневнику као обликовању властите целине, о животу који се не одражава, већ се продужава у дневничким записима ("Целина, целина то је оно што ме узбуђује", понавља Пекић изражавајући нескривену фасцинацију дневничком формом)... Свој грандиозни опус, непоновљив у српској књижевности, Пекић такође гради превасходно захваљујући јединственој осмози фикције и живота, писања и бивствовања. Петотомни Живот на леду најбоље је сведочанство у прилог овој тези.               

Уредница емисије Тања Мијовић.