Хроника Трећег програма

Нова поставка Молијеровог Мизантропа, у режији Иве Милошевић, имала је премијеру 18. децембра у Српском народном позоришту у Новом Саду. Ово драмско дело, које и после више векова одише универзалношћу, на чудесан начин обједињује хумор, интелигенцију, психологију и филозофију, пише Бошко Милин. Редитељка Ива Милошевић је у одличном сценографском решењу Горчина Стојановића и са костимима Марине Сремац ослободила глумачку екипу претпоставке да дворски салон из доба барока мора да буде китњаст преко сваке мере. Напротив, у вези са иманентном неприродношћу - постигнуто је, парадоксaлно, веома природно решење: артифицијелност стихова није захтевала да буде илустрована спољним сјајем, а ипак се, на основу онога што су изговарали глумци и глумице, осећало да је свет у којем се одиграва радња омеђен више него што је то и један други, управо начином на који се говори.

  *     *     *

Са једанаестог Међународног филмског фестивала у Букурешту, који је одржан од 20. до 26. априла, Дејан Петровић пише о филмовима Грегоржа Јарошчука Кебаб и хороскоп и Ане Лили Амирпур Девојка се враћа кући сама, ноћу приказаним у такмичарском програму овог фествала. Јарошчуково остварење је својеврсна друштвена сатира, кроз коју се на примеру двојице аутсајдера пародирају како коминистички тако и капиталистички друштвено-економски систем. С друге стране, филм младе британско-америчке редитељке Девојка се враћа кући сама, ноћу је свеојеврсна еклектична мешавина жанрова која се одликује у последње време веома модерном вампирском естетиком, уз црно-белу фотографију, умешно грађење атмосфере и серију неочекиваних филмских решења, што овај филм чини једним од најбољих момената овогодишњег букурештанског фестивала.   

  *     *     *

Књигу Дестинација као бренд - управљање репутацијом места, коју су приредили Најџел Морган, Анет Причард и Роџер Прајд, недавно је, у преводу с енглеског Мирјане Ивањи, објавила издавачка кућа Клио из Београда. Централна тема књиге су градови света: њихов имиџ у у политичкој и друштвеној јавности, симболика и репутација међу туристима, неговање традиције и отвореност према прихватању различитих нација, култура и језика. Како коментарише Маја Ристић, следећи Мамфордову тезу да модеран град није само место за смештај и обављање посла већ позорница у којој се одвија активан живот, аутори студије истичу да један град чине дружељубиво становништво, ужурбаност, провођење слободног времена на јавним просторима и тако даље. Осим тога аутори наглашавају да дестинације треба да се „оките" достигнућима уметности, а не лаке забаве, као и да сам туризам треба да подстиче радозналост, хуманост и лепе међуљудске односе.

Уредница емисије Тања Мијовић.