Хроника Трећег програма

У оквиру овогодишњег Фестивала игре на сцени Београдског драмског позоришта приказане су четри представе: Тараб, Мемоари једне буве, Гост и Пази на раскорак настале у продукцији мањих плесних компанија. Гостовале су трупе из Швајцарске, Шпаније, Норвешке и Белгије, а премијере приказаних кореографских дела биле су у последње три године, односно између 2012. и 2015. Како оцењује Вера Обрадовић, након извођења Мемоара једне буве и Пази на раскорак деловало је очигледно колико је данашњим ауторима најтежи задатак уобличавање форме како би сви делови целине допринели коначном изгледу кореодраме. Углавном се лута од идеје до идеје, онако како су ухваћене у налету инспирације, те их тако гледаоци и прихватају - као делове који им се само мање или више допадају и ту се зауставља њихов естетски суд, односно види их као фрагменте који привлаче пажњу или, нажалост, допуштају мислима да лутају. Ипак, треба похвалити представу Тараб женевске трупе 7273, и то не зато што је открила нешто ново, већ зато што је нешто старо представила као ново и још увек дејствујуће.

* * *

Филмови Ивана Јовића Исцељење и Дена Гилроја Ноћне хронике београдску премијеру су имали на 43 ФЕСТУ. Како Дејан Петровић коментaрише, Иван Јовић у свом дебитантском остварењу преиспитује темељне религијске постулате на примеру личне драме једног савременика са ових простора. Иако поприште збивања није експлицитно наведено, можемо претпоставити да се налази негде у дубини босанских или српских брда, где се главни протагониста обрео у улози православног монаха, у жељи да поврати унутрашњи душевни мир који је због рата тешко нарушен. Када се једног дана у његовом новом рушевном дому појаве старац и унук, очигледно припадници исламске заједнице, клупко догађаја из не тако давне прошлости почиње да се постепено одмотава.
С друге стране, филм Ноћне хронике представља несвакидашњу посвету новинарској професији. Редитељски деби већ афирмисаног и истакнутог сценаристе, Дена Гилроја, прати догодовштине ситног криминалца и џепароша који очајнички, колико и неуспешно, покушава да пронађе било какав регуларан посао, бесциљно крстарећи својим аутомобилом лосанђелеским улицама. Али један, наоко случајан догађај промениће све: затекавши се на месту несреће и сведочећи о брзој и „лешинарској" реакцији приватних ТВ екипа, протагониста коначно задобија идеју чиме у животу треба да се бави.

* * *

Издавачка кућа Повеља из Краљева објавила је прошле године књигу песама Бојана Савића Остојића Јеретички датив. По речима Николе Живановића: заснивајући своје песме, не само на примарном језичком нивоу, већ и на оном другостепеном, који пружа како књижевна тако и ванкњижевна употреба речи, Бојан Савић Остојић је написао, барем у овом читалачком тренутку, једну од најузбудљивијих песничких књига године. Балансирајући између херметичности и конкретности, песник је свој поступак разрадио и употребом ретких речи, у великој мери кроатизама, којима се изворна, једноставна слика, која би се у некој другој поезији могла свести на стих, развија тако да сам детаљни и претерани опис те слике постаје право ткиво песме.

Уредница емисије Тања Мијовић.