Хроника Трећег програма

Од 27. фебруара до 8. марта у Београду се одржава 43. Међународни филмски фестивал ФЕСТ. По речима Петра Јончића, на почетку своје дуге историје ФЕСТ је одушевљавао светску јавност и тиме што се одржавао „иза гвоздене завесе" - био је позитивна комунистичка творевина, искушење за све уметнике који су желели да буду опоненти ономе што нуди Запад, а касније и ономе што се говорило о Србији. После 2000. године, након првобитне фасцинације ониме што се догодило, чини се као да се идеја доласка у Београд више није везивала за политику, већ искључиво за посао, хонорар или случајни пролаз кроз наш град. Али, не треба бити превише строг - гости су ипак мање важни од филмова, јер они су на крају ти који пуне биоскопске сале. До 8. марта, сваки филм који буде приказан требало би да промени слику света и увери нас да је ФЕСТ заиста нови културни потенцијал Београда, а не само још један привид фестивала.

* * *

У главном програму 43. ФЕСТ-а приказан је филм мексичког редитеља Алехандра Гонзалеса Ињаритуа Човек птица, иначе изразито заслужан овогодишњи добитник бројних Оскара, како оцењује Ана Тасић. Филм је интригантан, слојевит и изазован за тумачења на више нивоа, а бави се истраживањем разлога бављења уметношћу, односом између уметности и индустрије, истином у уметности, као и њеном критиком, те односима између уметности и живота. Снимљено на основу и Ињаритуовог сценарија, ово остварење као главну тему третира један сегмент из живота суперпознатог глумца Ригана Томпсона, бившег тумача улоге суперјунака, човека-птице, који се нашао у дубокој личној и професионалној кризи. Како би је превазишао и поново пронашао себе, глумац одлучује да на сцену бродвејског позоришта „Сент Џејмс" постави представу насталу према краткој причи Рејмонда Карвера „О чему говоримо кад говоримо о љубави".

* * *

Са овогодишњег ФЕСТ-а Дејан Петровић издваја филмове Вудија Алена Магија на месечини и Дејмијена Шазела Ритам лудила, оба приказана у оквиру програма „Панорама". У остварењу Магија на месечини Вуди Ален чини својеврстан отклон у односу на раније теме-опсесије које је обрађивао у својим филмовима, упуштајући се првенствено у разматрање неких вечитих питања, заблуда и дилема, као што је, на пример, дискусија о постојању паранормалног. С друге стране, филм младог америчког аутора Дејмијена Шазела Ритам лудила уводи гледаоца у понекад херметички затворене светове високе уметности и хируршки прецизно осликава степен труда, одрицања и дисциплине који је потребан да би се у једној елитној установи - као што је школа „Шефер" - задобио статус професионалца. 

Уредница емисије Тања Мијовић.