Хроника Трећег програма

У Југословенском драмском позоришту је пред сам крај прошле године премијерно изведено неуобичајено сценско дело - Дневник о Чарнојевићу, према истоименом роману Милоша Црњанског. Реч је о смелом остварењу, чија се одважност огледа у спремности на ризик који су уметници овог позоришта одлучили да преузму. Наиме, Југославија и њен културни простор, настао по окончању Првог светског рата, представљали су остварење уверења за многе малде уметнике које је овај догађај обележио - између осталих и Црњанског, чији је почетнички роман инспирисан Првим светским ратом данас схваћен као антологијско дело. „И зато се сада сусрећемо са згодним парадоксом: сто година после оног доба које је обликовало тадашње ствараоце, ми схватамо да је доба нестанка те државе обликовало ауторе ове представе. Она се одиграва управо на оном месту које се још увек назива југословенским и следи традицију предњачења у новим позоришним изразима", пише Бошко Милин и додаје: „Дневник о Чарнојевићу, у драматуршкој обради Перише Перишића и режији Милоша Лолића, вероватно је најдоследније театарско упризорење овог лирског романа које би се могло замислити".

*   *   *

Недавно је издавачка кућа Повеља из Краљева објавила збирку песама Ненада Јовановића Делфини. У новој збирци песама Јовановић се појављује као битно другачији песник у односу на своје раније збирке. Пре свега, на формалном плану се уочава подела на циклусе, што указује на већу диференцираност међу самим песмама. Затим, наобично за Јовановића, неке од лирских минијатура у овој књизи су контитуисане само на једној слици, једном обрту. „Издвојене из књиге, ове песме ни по чему не би било могуће препознати као Јовановићеве, али то не треба схватити како замерку, јер колико год да је пожељно да песник има властиту, препознатљиву поетику, још је пожељније када се те поетике ослободи, али не у смислу губљења своје индивидуалности већ у смислу да се његова индивидуалност развила до једне потпуније, мудрије, да не кажем универзалније индивидуалности", коментрише Никола Живановић. Забава, ведрина, врцавост духа, језичких игара, непредвидљивих слика - то су особине по којима се поезија Ненада Јовановића одликује од раних збирки до данас. Међутим, истовремено ту је и потреба да се поезијом осмисли свет, при чему је управо то преосмишљавање проблематично, пошто поезија не може бити нови ред, будући да је ред нешто затворено, лаж, клопка.

Уредница емисије Тања Мијовић.