петак, 23.01.2015, 22:00 -> 15:12
Извор: Трећи програм
Хроника Трећег програма
Можете слушати oсврт Дejaнa Пeтрoвићa нa филм Никoлe Вукчeвићa "Дjечaци из Улицe Maрксa и Eнгeлсa", осврт Дoлoрeс Стaнojeвић нa излoжбу Mилoшa Бajићa "Maтхaузeн 106621", као и oсврт Maje Ристић нa књигу Џoнa Кaсиoпa и Вилиjaмa Пaтрикa "Усaмљeнoст".
Филм Дjечaци из Улицe Maрксa и Eнгeлсa, који се од 27. новембра приказује у београдским биоскопима, друго је дугометражно играно оствртење младог црбогорског аутора Николе Вукчевића. Како коментарише Дejaн Пeтрoвић, реч је о сентиманталној генерацијској причи која пред гледаоце доноси опору и суморну рекапитулацију последње две деценије живљења на Балкану. Ипак, у томе успева тек половично. Неоспорно је да је филм Дјечаци из Улице Маркса и Енгелса занимљив и да се са уживањем гледа, али ако је било амбиције да се до краја - поготово страном и неупућеном гледаоцу - представи уистину трагична прича о нараштајима који су своје формативне године проживљавали раних деведесетих година баш на овом простору, у томе није забележен осетнији успех у односу на друге филмове о сличној теми.
* * *
У оквиру међународног програма „Репрезентација Холокауста на Балкану у уметности и медијима", крајем прошле године у Дому омладине у Београду, представљена је изложба Милоша Бајића Maтхaузeн 106621. Како нас обавештава Долорес Станојевић, у оквиру изложбе приказан је циклус цртежа и слика из породичне колекције Бајића (Јасенке и нашег редитеља Дарка), настао на основу аутентичних цртежа које је уметник Милош Бајић у концентрационом логуру Матхаузен тајно нацртао оловком величине малог прста и на парчићима папира којих се тамо докопао. На цртежима су приказане страхоте живота у концентрационом логору те, осим уметничке, поседују и значајну документаристичку вредност.
* * *
Студију америчких аутора Џoнa Кaсиoпa и Вилиjaмa Пaтрикa Усaмљeнoст, коју је с енглеског превео Стефан Трајковић, недавно је објавила издавачка кућа Клио из Београда. По речима Маје Ристић, аутори заступају тезу да постоје три одлучујућа фактора којима су одређене штетне последице усамљености: први је степен рањивости на раскидање партнерских или пријатељских веза, други је способност саморегулације емоција повезаних са осећањем изолованости и, најзад, трећи чинилац је наша индивидуална представа о другима, која је увек повезана и са очекивањима која пред њих постављамо. Осим тога, аутори значајну улогу у превенцији штетних последица усамљености виде и у осмишљавању свакодневице, посебно доколице, а нуде и низ савета који ову студију могу учинити занимљивом и веома широком кругу читалаца.
Уредница емисије Тања Мијовић.
Коментари