Хроника Трећег програма

Студију Ирине Деретић Платонова филозофска митологија недавно је објавио Завод за уџбенике из Београда. Ова студија наслања се на претходне ауторкине књиге, попут Како именовати биће (објављене 2001), потом Логос, Платон, Аристотел (из 2009), као и на студију Из Платонове филозофије (штампану 2010). Како коментарише Срђан Дамњановић, студије Ирине Деретић плод су скрупулозног, аналитичког метода; читајући Платона самим Платоном, наша ауторка прецизно дефинише проблем и наводи аргументе за могућа решења, примењујући и књижевни стил и негован уметнички израз као да је и сама усвојима начела Платонове филозофске митологије. Истовремено, она одбија да снагу реторике употреби тамо где јој није место - у проблематизацији и тематизацији филозофског проблема.
Ирина Деретић истиче да учење о начелима представља оно што повезује Платонову мисао са предсократовцима, нарочито питагорејцима, као и са потоњом метафизичком традицијом. Међутим, прихватање и истицање улоге „ненаписаног учења" није једнодимензионално и непроблематично. Одбијајући да целину Платонове филозофије сведе на метафизичку матрицу, Ирина Деретић истиче важне карактеристике његовог дијалошког филозофирања, као и присуство софистичких аргумената у Платоновим дијалозима.
Посбно је занимљиво и то што слојевито претресање проблема Платонове филозофске митологије, или како је то Ирина Деретић сама именовала „херменеутичка археологија", води и неконвенционалнијим могућностима. Највећи број тумача Платонових митова не спомиње когнитивну способност фантазије, те мешавине опажања и веровања. „Доксатичка слика" структурисана је посредством веровања, а ментална визуализација садржаја уобразиље утиче на емотивну страну наше личности, налази Ирина Деретић. Митови подстичу уобразиљу, али чине осу око које круже различити садржаји нашег „будног света". У срцу нашег глобализованог и дигитализованог друштва су такође митови, али никако не они филозофског карактера, пише Срђан Дамњановић.

Уредница емисије Тања Мијовић.