Хроника Трећег програма

Можете пратити осврт Дејана Петровића на филмове приказане на шеснаестом Међународном филмском фестивалу у Братислави, текст Мајкла Милера „Све остало је тишина: Марина Абрамовић о својој новој изложби у Шон Кели галерији у Њујорку", као и текст Александра Милосављевића написан поводом недавне смрти Јована Ћирилова.

Нови филм америчког редитеља Бенета Милера Ловац на лисице, као и дебитантски играни филм Јохане Модер Високи учинак приказани су на шеснаестом Међународном филмском фестивалу у Братислави који је одржан је од 7. до 14. новембра. Како коментарише Дејан Петровић, Ловац на лисице убедљиво приказује оно што се догађа када се у комбинацији нађу личне амбиције, фрустрације, погрешно схваћен патриотизам и пролазност славе. С друге стране, филм мледе аустријске редитељке Јохане Модер, иако у појединим моментима наивно и упадљиво конструисан, ипак усмерава пажњу гледаоца на могућност другачијег доживљаја, практиковања и погледа на живот; и баш у том правцу, разумевања савремене социјалне динамике, треба тражити позитивне елементе у потенцијалној будућој каријери ове ауторке.

* * *

Текст Све остало је тишина: Марина Абрамовић о својој новој изложби у Шон Кели галерији у Њујорку Мајкл Х. Милер је написао на основу телефонског разговора са нашом славном уметницом. Њен нови перформанс назван Генератор, који је отпочео 23. октобра у Шон Кели галерији, има за циљ да код посетилаца произведе утисак ништавила - публика (чија је бројност ограничена на 68 особа истовремено) приликом уласка у галерију мора да преда све личне ствари (торбе, компјутере, мобилне телефоне и слично), као и да на очи стави повезе, а на уши слушалице које ће поништити све околне шумове. У тексту ће бити речи и о другим уметничким подухватима Марине Абрамовић, попут перформанса 512 сати (који је представљен прошлог лета у лондонској галерији Серпентајн), Уметник је присутан (легендарни перформанс изведен у Музеју модерне уметности у Њујорку), Ритам 0 (најславнији перформанс из 1974. године), као и о Институту Марина Абрамовић који је уметница основала као „платформу за стварање нематеријалне уметности и дела која временски дуго трају". Текст, који је с енглеског превела Нада Сеферовић, преузет је са сајта Artnews магазина.

* * *

У Београду је 16. новембра преминуо Јован Ћирилов. Тим поводом пише Александар Милосављевић: „неком приликом једна озбиљна личност овдашњег театарског живота се наљутила на Јована Ћирилова, свашта му у бесу рекла, а онда се замислила и рекла: „Јоване, када помислим на шта би Београд личио када тебе не би било, све ти опраштам".
И ево, сада ћемо имати прилику да проверимо како ће Београд, али и не једино наша престоница, изгледати без Ћирилова. Но, ма како да ће то бити, једно је сигурно, и у томе су многи коментатори његовог одласка у праву: смрћу Јована Ћирилова окончана је једна без сумње изузетно значајна и узбудљива епоха историје нашег културног и театарског живота. Епоха коју је по много чему својим ставом и погледом на театар, својом ерудицијом, својим ангажманом, енергијом и ентузијазмом обележио управо Ћирилов...".

Уредница емисије Тања Мијовић.

Хроника Хроника

Autor:
Трећи програм

Као културно-информативани недељник Трећег програма, ХРОНИКА сваког понедељка доноси осврте и приказе актуелних појава и дешавања у уметности и науци. [ детаљније ]

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње