Хроника Трећег програма

Можете пратити осврт Дејана Петровића на филмове приказане на шеснаестом Међународном филмском фестивалу у Братислави, текст Мајкла Милера „Све остало је тишина: Марина Абрамовић о својој новој изложби у Шон Кели галерији у Њујорку", као и текст Александра Милосављевића написан поводом недавне смрти Јована Ћирилова.

Нови филм америчког редитеља Бенета Милера Ловац на лисице, као и дебитантски играни филм Јохане Модер Високи учинак приказани су на шеснаестом Међународном филмском фестивалу у Братислави који је одржан је од 7. до 14. новембра. Како коментарише Дејан Петровић, Ловац на лисице убедљиво приказује оно што се догађа када се у комбинацији нађу личне амбиције, фрустрације, погрешно схваћен патриотизам и пролазност славе. С друге стране, филм мледе аустријске редитељке Јохане Модер, иако у појединим моментима наивно и упадљиво конструисан, ипак усмерава пажњу гледаоца на могућност другачијег доживљаја, практиковања и погледа на живот; и баш у том правцу, разумевања савремене социјалне динамике, треба тражити позитивне елементе у потенцијалној будућој каријери ове ауторке.

* * *

Текст Све остало је тишина: Марина Абрамовић о својој новој изложби у Шон Кели галерији у Њујорку Мајкл Х. Милер је написао на основу телефонског разговора са нашом славном уметницом. Њен нови перформанс назван Генератор, који је отпочео 23. октобра у Шон Кели галерији, има за циљ да код посетилаца произведе утисак ништавила - публика (чија је бројност ограничена на 68 особа истовремено) приликом уласка у галерију мора да преда све личне ствари (торбе, компјутере, мобилне телефоне и слично), као и да на очи стави повезе, а на уши слушалице које ће поништити све околне шумове. У тексту ће бити речи и о другим уметничким подухватима Марине Абрамовић, попут перформанса 512 сати (који је представљен прошлог лета у лондонској галерији Серпентајн), Уметник је присутан (легендарни перформанс изведен у Музеју модерне уметности у Њујорку), Ритам 0 (најславнији перформанс из 1974. године), као и о Институту Марина Абрамовић који је уметница основала као „платформу за стварање нематеријалне уметности и дела која временски дуго трају". Текст, који је с енглеског превела Нада Сеферовић, преузет је са сајта Artnews магазина.

* * *

У Београду је 16. новембра преминуо Јован Ћирилов. Тим поводом пише Александар Милосављевић: „неком приликом једна озбиљна личност овдашњег театарског живота се наљутила на Јована Ћирилова, свашта му у бесу рекла, а онда се замислила и рекла: „Јоване, када помислим на шта би Београд личио када тебе не би било, све ти опраштам".
И ево, сада ћемо имати прилику да проверимо како ће Београд, али и не једино наша престоница, изгледати без Ћирилова. Но, ма како да ће то бити, једно је сигурно, и у томе су многи коментатори његовог одласка у праву: смрћу Јована Ћирилова окончана је једна без сумње изузетно значајна и узбудљива епоха историје нашег културног и театарског живота. Епоха коју је по много чему својим ставом и погледом на театар, својом ерудицијом, својим ангажманом, енергијом и ентузијазмом обележио управо Ћирилов...".

Уредница емисије Тања Мијовић.

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом