петак, 21. нов 2014, 20:35
Хроника Трећег програма
Емитоваћемо осврте Ане Тасић на представе изведене у оквиру манифестације Шведска сцена, Дејана Петровића на филмове приказане на шеснаестом Међународном филмском фестивалу у Братислави, као и Ивана Радосављевића на збрику прича Владана Матијевића Пристаништа.
У Стокхолму је од 2. до 5. новембра у организацији Шведског института, уз сарадњу са Позоришном унијом и АСИТЕЖ-ом (Међународном асоцијацијом позоришта за децу и младе) ове земље, реализован програм „Шведска сцена". На минифистацији, која је била својеврсни позоришни маратон, представљени су савремени трендови у шведском театру - од савременог плеса, преко новог циркуса до драмских представа. Изведено је једанаест представа, а Ана Тасић издваја: плесно-драмско и мултимедијално дело Емигранти које је режирао Матс Ек, луткарску представу Ходачи на жици плесача Бернара Каушара, дечју представу Мармелада чија је ауторка и кореграфкиња Клер Парсонс, драму намењену тинејџерима Рита Брус у кореографији и извођењу Мое Лихтенштајн и Џонатана Кроха, комад Флуго! у продукцији „Циркуске уметности" и извођењу чланова организације „Кловнови без граница", као и драмску представу о атентату на премијеру Улофа Палмеа под насловом Ноћ 28. фебруара, насталу према тексту Нине Терсман и у режији Кјела Моберга.
* * *
Шеснаести Међународни филмски фестивал у Братислави одржан је од 7. до 14. новембра. За вечерашњу емисију Дејан Петровић пише о филмовима Ирам Хак Твоја сам и Баре Копецке ДК, приказаним у оквиру Такмичарског програма првог и другог играног филма на којем, дакле, учествују дебитанти и аутори којима је ово други филм.
У свом дебитантском филму Твоја сам норвешка редитељка Ирам Хак, која је већ афирмисана као глумица и сценаристкиња, третира тему друге генерације емиграната, фокусирајући се на младу Пакистанку која се више не уклапа у традиционалне светоназоре својих предака, али није у стању ни да се потпуно прилагоди скандинавском начину живота.
Први дугометражни филм Баре Копецке ДК је занимљив документарац, пре свега за локалну публику, будући да гледаоцима нуди инсајдерски увид у свакодневни живот ауторкиног покојног супруга, светски познатог чешког архитекте - Давида Копецког.
* * *
Збрику прича Владана Матијевића Пристаништа недавно је објавила издавачка кућа Агора из Новог Сада. Јунаци прича сабраних у овој књизи су обични људи, обузети свакодневним проблемима и животним мукама, уроњени у сопствене мисли и егзистенцију. Ипак, на маргинама главних токова, у углу погледа или на панорамској позадини, појављују се елементи који се постепено и ненаметљиво скупљају у ширу, општију и критичку слику епохе у чијем окриљу јунаци ове прозе трагају за одговорима, за пристаништима својих животних пловидби, коментарише Иван Радосављевић, посебно скрећући пажњу на приче: „Српска прича", „Јутарња шетња", „Шта ли сада ради Оливера Јеремић?" и „Моменти. Десет неснимљених фотографија".
Уредница емисије Тања Мијовић.
Коментари