петак, 07. нов 2014, 21:35
Хроника Трећег програма
На почетку емисије прочитаћемо осврт Дејана Петровића на филм Срђана Кољевића "Бранио сам Младу Босну", следи осврт Љиљане Ћинкул на 27. Меморијал Надежде Петровић, а Хронику завршавамо текстом Срђана Вучинића "Повратак кинематографском искону" написаном поводом ретроспективе филмова Марка Бабца.
Нови филм Срђана Кољевића Бранио сам Младу Босну премијено је приказан 14. октобра у Сава центру. Како нас обавештава Дејан Петровић, интуитивном или хотимичном одлуком, Кољевић се не фокусира на Гаврила Принципа и групу око њега (иако су и они све време присутни у позадини дешавања), већ прати мало познату историјску фигуру младог и идеалистички настројеног адвоката, Рудолфа Цистлера, Хрвата аустријског порекла, који је био један од бранилаца атентатора на суђењу у Сарајеву. Случајно или не, Цистлер је по карактеру унеколико сличан Срђану Алексићу, јунаку претходног Кољевићевог (сценаристичког) остварења Кругови, а оно што је посебно вредно хвале јесу остварене улоге глумаца млађе генерације, посебно Николе Ракочевића и Милоша Ђуровића.
* * *
У Чачку је од 27. октобра до 7. новембра одржан 27. Меморијал Надежде Петровић, чији је наслов ове године био Ко то тамо пева. Како коментарише Љиљана Ћинкул, концепт истоименог Шијановог филма интелигентно је интегрисан у идејну основу пројеката 27. Меморијала продубљујући, само другим средствима, политичко значење визуелне уметности данас. Селектор ове бијеналне манифестације, Дејан Сретеновић, одабрао је једанаесторо етаблираних уметника чији се радови могу посматрати и као „склоп ситуираних прича" које за место примарне критичности и перформативности имају локални миље којем уметници припадају као грађани Србије и као јавни интелектуалци. Међу радовима представљеним на Меморијалу налазе се: инсталација Фашизам из моје собе Слободана Шијана, кратки документарни филм Огњена Главонића Живан прави панк фестивал, видео рад Секундарна архитектура Бранислава Николића и тако даље, а међу награђенима су инсталације Re-assembling: Уметност и њен однос према најамном раду Милице Томић и Стратегија: раскадрирани документ о извесности данашњице Синише Илића, као и видео рад Вече уз радио Милоша Томића.
* * *
Редитељ монтажер, професор и теоретичар филма, Марко Бабац, преминуо је 13. јула ове године, а крајем септембра у Музеју Југословенске кинотеке одржана је ретроспектива његових филмова. Том приликом приказани су документарни филмови Осмјех, Еци пеци пец, Парада, Нова играчка, Нова домаћа животиња које је урадио у сарадњи са Душаном Макавејевим, потом Ринг са Миливојем Милошевићем, Опсада Београда са Дејаном Косановићем, Кад је небо било црно над Београдом са Светозаром Павловићем и Кад ти као личност нестанеш са Здравком Велимировићем. У тексту „Повратак кинематографском искону" Срђан Вучинић пише и о другим остварењима Марка Бабца, попут два омнибуса Капи, воде, ратници (из 1962. године) и Град (из 1963) у којима је коаутор са Ракоњцем и Павловићем; управо ови филмови, који данас могу деловати наивно, недотерано и грубо, уносе нешто превратничко у тадашњи српски и југословенски филм - од урбаног сензибилитета, преко наглашене атмосфере, до субверзивног и нихилистички интонираног доживљаја света.
Уредница емисије Тања Мијовић.
Коментари