Хроника Трећег програма

На двадесетом Сарајево Филм Фестивалу који је одржан од 15. до 23. августа приказани су и филмови Јана Форсајта и Џејн Полард 20 000 дана на земљи и Дарка Лунгулова Споменик Мајклу Џексону. Британско остварење, победник овогодишњег Сандерс фестивала, садржи значајне елементе документаристике, а посвећено је мултимедијалном и мултиталентованом аустралијском уметнику Нику Кејву. С друге стране, Лунгулов покушава и успева да овековечи вечиту жељу малог човека за нечим великим и значајним, пише Дејан Петровић. Иначе, Споменик Мајклу Џексону, који је на Сарајево Филм Фестивалу приказан претпремијерно, до сада је освојио неколико значајних признања: на Монтенегро Филм фестивалу у Херцег Новом добио је Гран-при „Златана Мимоза" за најбољи филм, док је на нишком Фестивалу глумачких остварења домаћег играног филма Борис Миливојевић (за улогу Марка) освојио Гран-при НАИСА и Награду критике ФИПРЕСЦИ Србије.

* * *

У галерији Института Сервантес од 2. јула до 14. септембра била је постављена групна изложба под називом Година Кортасар 2014, као део богатог програма који је организован у част сто година од рођења великог латиноамеричког писца и нобеловца, Хулија Кортасара. Овај програм је такође садржао и филмске пројекције и предавања, а реализован је у сарадњи Амбасаде Аргентине у Београду и Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије. Како нас обавештава Долорес Станојевић, тема изложбе је била „Српски визуелни уметници инспирисани Кортасаровим Школицама", док је услов био да рад до тада никад није објављиван. Изложба је била такмичарског карактера па је прва награда припала Ненаду Галантићу за привремену инсталацију „Школице или Игра као намена срцу од камена", друга Анити Милић за дигитални принт „Игра живота", а трећа Маријани Грбовић која је направила решење за корице књиге „Школице".

* * *

Недавно је у издању Књижевне радионице „Рашић" објављен роман Иване Прентовић Кривокапић Жена у снегу. Ауторка у свом другом роману читаоцима доноси узбудљиву и вијугаво написану крими причу са елементима еротике, насиља, социјално-друштвене драме. Али, како коментарише Маја Ристић, ово је много више од комерцијално испричаног детективског романа, који жели да увуче читаоца у потрагу за убицом и правдом и истином. Наиме ауторка пише о убиству, прељубама, брачним троугловима, политичким намештаљкама, али не из мотива да забави читаоца, већ да му, без милости и подилажења, отвори очи, лупи шамар указујући на духовни, социјални и друштвени бесмисао, мрак и депресију. Овај роман пружа читаоцу и књижевној јавности и ангажовану димензију, критички став према проблемима живота у савременој Србији, све снажнијим друштвеним фрустрацијама, страховлади политичких моћника и њихових партија, десничарским организацијама које својом пропагандом освајају пажњу и дивљење све већег броја младих људи.

Уредница емисије Тања Мијовић.