Хроника Трећег програма

Од 20. до 30. септембра на више локација у Београду и Новом Саду одржан је 48. Београдски интернационални театарски фестивал под слоганом „Прошлост је сада". Ауторско дело редитеља Борута Шепаровића А где је револуција, стоко? отворило је овогодишњи Битеф, а представу је пред Домом омладине на Платоу Милана Младеновића извела загребачка казалишна трупа „Монтажстрој". Избор локације није чудан јер је Шепаревићев комад произашао из забрањене представе Мали човек жели преко црте, посвећене анализи судбине албума Пакет аранжман, који је ујединио београдске и загребачке бендове и којим је озваничено да СФРЈ располаже јдном од најјачих новоталасних музичких сцена у Европи. Како коментарише Александар Милосављевић, у представи је показано како је пораз револуције Новог таласа део пропасти много ширих размера у којој је нестао читав један (микро)универзум. Новоталасни револуционари су постали жртве управо оног што су желели да победе својом музиком, својим стиховима и криком за слободом. У том контексту се морамо запитати - ми који смо проживели ту револуцију, али и они пред којима су неке нове - где смо, ко смо и шта смо то постали, баш као и на шта то пристајемо. Или ћемо тек да пристанемо. Овогодишњи Битеф је отворен сјајном, узбудљивом, на моменте потресном представом. Дакле, већ је првог дана високо постављена лествица.

* * *

Крајем прошле године Удружење филмских уметника Србије из Београда објавило је студију Божидара Зечевића Српска авангарда и филм 1920-1932. Како оцењује Срђан Вучинић, ово капитално дело је вредан преседан у овдашњој теоријској литератури и публицистици, и то пре свега зато што представља синтезу проницљивих теоријских увида, са минуциозним изношењем чињеница и цитата који сједињују књижевну историју са историјом филма, као и историју визуелних уметности са самим животописом протагониста српске авангарде. Други, не мање значајан ток ове књиге, представља пионирски посао - у тежњи аутора да се књижевне, ликовне и теоријско-уметничке преокупације српских авангардних праваца између два рата доведу (а заправо врате) у нераскидиву везу са основним филмолошким питањима везаним за природу и суштину филмског медија. И трећи, такође битан квалитет књиге јесу илустрације - репродукције колажа, фотографија, асамблажа, фотомонтажа, афиша и летака чији су аутори претежно српски експресионисти, зенитисти, дадаисти и надреалисти.

Уредница емисије Тања Мијовић.