Александр Сергејевич Панарин: Словенски свет данас

Положај Словена у данашњем свету схвата се као прелазни, али су и њихови најближи као и далеки преци себе доживљавали слично - као народ, који живи у прелазном периоду. Ствара се утисак да је прелазност облик постојања словенског културно-историјског типа, који се без прекида регенерише у различитим историјским епохама.

Тим поводом руски филозоф, политиколог и публициста, критичар глобализма и потрошачког друштва, Александр Сергејевич Панарин (1940-2003), користећи херменеутичку дихотомију објашњење/разумевање, поставља два питања: у оквирима процедуре објашњавања питање је зашто се то тако дешава, а у оквирима процедуре разумевања ради чега се тако дешава.

Аутор сматра да је међу-статус словенства - између Истока и Запада, Европе и Азије, одредио њихов колективитет као заједницу пограничног типа, која своју просторну и међуцивилизацијску пограничност перципира као привремену. Особита цикличка динамика словенске историје састоји се у томе што, вољом околности та историја периодички трпи или појачани утицај Запада, или, напротив, Истока. Словенство се испоставља као својеврсни талац у томе судару цивилизацијских полова света - отуда сва кретања у цик-цак и кривудања његове историје и особита драматичност његове судбине.

Кад је реч о другом питању, оном „ради чега?", Панaрин каже: „постојање модуса незавршености, неконачности, прелазности, усвојено је словенским културно-антрополошким типом не само као недостатак његовог бића, него и као шанса, као саставни део националног сна".

Текст су превели с руског Милена и Драгомир Давидовић.
Уредница емисија Тања Мијовић.