Хилија Јачиоглу: Лукачевска интерпретација Памукове "Црне књиге" и "Новог живота"

Општепознат и омиљен, као један од најреспектабилнијих приповедачких гласова савремене светске књижевности, Орхан Памук рођен је 1952. у Истанбулу. Наклоност према сликарству, незавршене студије архитектуре, преусмеравање на новинарство и коначно опредељење за књижевност, те парадоксална рецепција - у споју оштрих, антагонистичких реакција на његове уметничке слободе у самој Турској, са изванредном међународном афирмацијом и добијањем Нобелове награде за књижевност 2006. године - представљају неке од препознатљивијих одредница Памукове креативне биографије. Целовито преведен на српски језик, његов литерарни опус биће у овом циклусу представљен из неколико одабраних перспектива; прегледни чланак Мирјане Маринковић пружиће синтетичну интерпретацију комплетне Памукове библиографије (од осам романа, три књиге есеја и једног филмског сценарија), и то из угла њене позиционираности у турској и светској литератури. У наставку циклуса, емитоваћемо студије истакнутих Памукових тумача Едгара Гокнара, Жале Парле, Бернта Брендемоена и Хилије Јачиоглу, посвећене појединачним романима и специфичним тематским преокупацијама његове фикције - попут пишчевог односа према османском културном наслеђу, проблемима препознавања личног и колективног идентитета, "дуговима" европском роману, преплета литерарности са ликовним уметностима, и њима сличним.

Циљ чланка Хилије Јачиоглу је да истакне везу између романа потраге Орхана Памука, односно Црне књиге и Новог живота, и теорије Ђерђа Лукача о класичном роману. Колико год их сматрали постмодернистичким рукописима, и Црна књига и Нови живот дубоко су повезани са основама романа као жанра - у складу са Лукачевом теоријом књижевности, обе приповести могу бити читане као „деградирани походи проблематичних јунака у трансцеденталној бездомности". Покушавајући да „нађу свој пут" у хаотичној земљи, протагонисти у оба дела одражавају стање модерног човека заробљеног у већ конструисаним значењима и ограничењима која не успева да превазиђе. Примарни циљ чланка је да испита како је у романима конструисан проблем индивидуалног спасења, као и смислене потраге у било којој модерној одисеји.

Избор текстова и преводе студија са турског језика потписује Мирјана Маринковић, а преводе са енглеског Драган Стевановић.
Циклус је приредила Јасмина Арсеновић. Читају Ковиљка Панић и Марица Милчановић.