Александар Ристески: Платон и Плотин

Приликом читања Плотина, а поготово приликом поређења Плотинове и Платонове мисли, није редак случај да се између највиших онтолошких појмова Платонове (идеја Добра) и Плотинове (Добро/Једно) филозофије успоставља однос синонимности. Једина разлика, која се том приликом наводи, јесте та да Платон, наводно, дозвољава могућност спознаје идеје Добра, док Плотин, са друге стране, такву могућност негира, говорећи о екстази као о највишем спознајном односу према Једном, али таквом да се не може свести на умску спознају. Међутим, Александар Ристески сматра да када се ради о оваквој врсти поређења, треба нагласити да је оно изведено са проблематичних позиција, јер овде није реч само о промени спознајног односа према истом предмету, већ је овде реч о фундаментално другачијој врсти предмета, или, предмета другачијег онтолошког статуса. Другим речима, промена у спознајном приступу Добру код Плотина није показатељ његове методолошке иновативности у односу на Платона, већ је показатељ потпуне померања фокуса мишљења са једног предмета на други.

Сходно томе, Ристески закључује да су појмови Једно и Добро за Плотина, а насупрот Платону, тек имена за начело свега, које је сâмо безимено и изнад облика, а тиме и сваког сазнања. Поред тога што су у оквиру Плотинове онтологије ови појмови далеко јасније позиционирани него код Платона, разлика између ових имена је и од теоријског и од практичког значаја. Заправо, ова разлика се тиче не само теоријског разматрања устројства збиљности, већ и разумевања човекове позиције унутар тог устројства. Утолико, разлика ових имена се тиче и начина на који ми говоримо о начелу свега, јер се она директно тиче и човековог онтолошког и епистемолошког статуса, те правца његовог духовног успињања; његовог полазишта и одредишта.

Уредница циклуса Тања Мијовић.