Ларс Уден: Онтологија предмета историографије

У двадесетом веку дошло је од померања интереса историчaра од политичке сфере, најпре, ка економској, потом, ка друштвеној и, однедавно, према културолошкој историји. Међу најзначајнијим појавама насталим услед ове промене, издваја се историографија коју су писали чланови Француске школе анала, посебно Фернан Бродел, који је довео у питање ортодоксни назор о историји као науци о догађајима. Наиме, он је утврдио да историја јесте, или би бар требало да буде - наука о друштвеним структурама које су трајније од самих догађаја.

Међутим, неразумевање разлике између догађаја и структура било је предмет више дебата; на пример, многи су заступали гледиште да су друштвене структуре тек један посебан тип комплексних и рекурентних догађаја. Како истиче Ларс Уден: главни спор је између оних који сматрају да друштво и историју стварају појединци, и оних који мисле да то чине неке врсте друштвених ентитета попут група, институција, колектива итд; ови први се обично називају индивидуалистима или друштвеним атомистима, док се други називају колективистима или холистима, а расправа између њих се обично посматра као питање о односу између појединца и друштва.

Уден тврди да је спор између индивидуалиста и холиста у основи онтолошки, али се намећу итекако важна методолошка и епистемолошка питања. Стога ће аутор у тексту нарочито разматрати позицију „методолошког индивидуализма", за коју верује да у својим слабијим формама може бити од помоћи у разрешењу наведеног спора, а свој допринос у будућности могу дати и нова открића у филозофији духа и студијама о супервенијенцији у метафизици.

Текст, први пут објављен у Blackwell Companion to the Philosophy of History and Historiography 2009. године, превео је с енглеског Александар Ристески.

Уредница циклуса Тања Мијовић.