Хроника Трећег програма

У оквиру фестивала Пургаторије, који се одржава од 26. јуна од 4. септембра у Центру за културу Тиват, премијерно је изведена представа Провиденца, настала на основу Чеховљевог Ујка Вање, у драматуршкој адаптацији Стевана Копривице. Радња Провиденце, у режији Егона Савина и продукцији Центра за културу Тиват, пресељена је у Боку Которску у тридесете године двадесетог века, у предвечерје Другог светског рата. Како кометарише Ана Тасић, овде су Чеховљеви ликови постали бокешки, другачијег менталитета и карактера; они исписују суморну причу о провинцијском животу, неиспуњеним очекивањима, промашеним животима, о свету чију природу уништавају немарни људи анестезирани алкохолом. Ипак, важно је поменути да су у представи присутни и комични моменти који доносе катарзу, привремено ослобађање од напетости коју ствара општа летаргија и одсуство воље за животом и иницијативом.

* * *

Изложба Невидљиво насиље била је постављена од 9. маја до 30. јуна на три локације у Београду - у салону Музеја савремене уметности, Кући легата и у галерији Института Сервантес. По речима Долорес Станојевић, изложба је део истоименог пројекта, који је реализован у сарадњи београдског Музеја савремене уметности и Центра за савремену уметност Артиум из Шпаније, а под кустоским вођством Зорана Ерића, Бланке де ла Торе и Шејмуса Килија. Овај мултидисциплинарни пројекат, у којем је учествовало четрдесет домаћих и страних уметника, теоретичара и филмских аутора, имао је за циљ да дубље истражи наводно „невидљиво насиље" у свим аспектима друштва, како у Европи тако и код нас. Реч је о облицима насиља који постоје у свакодневним ситуацијама, било оно породично било везано за посао (административно и бирократско насиље), потом је обрађиван и феномен визуелног насиља у адвертајзингу и медијима, а пажња је посвећена и шовинизму и дискриминацији као облицима насиља. Указано је и на нове појаве и услове који прете да створе нове типове насиља, о чему се детаљније полемисало на панел дискусијама насловљеним „Бирократизација", „Ретрадиционализација" и „Експлоатација".

* * *

Недавно је у издању Музеја позоришне уметности Србије из Београда објављена књига Владимира Јовановића Камерна опера Мадленијанум. Како нас обавештава Радомир Путник, овај наш театролог је аутор значајних музеолошко-театролошких студија о историји опере у Београду, попут Опере у Европи, Европска сведочанства о београдској Опери и Опера Народног позоришта у Београду - иностарана гостовања у 20. веку. Сматрајући да је појава Камерне опере Мадленијанум значајна за културу и историју наше средине, Владимир Јовановић износи њен историјат од оснивања, 1995. године, до 2005. када је преиначена у Оперу и театар Мадленијанум, чиме је дошло до битних измена у односу на раније функсционисање ове установе.

Уредница емисије Тања Мијовић.