петак, 25. јул 2014, 21:40
Хроника Трећег програма
Можете пратити осврт Александра Милосављевића на представу Зла жена у режији Егона Савина, као и осврт Дејана Петровића на филмове Онура Тукела Крваво лето и Невија Марасовића Вис-а-вис приказане на недавно завршеном фестивалу Синема Сити.
Савинова поставка комада Јована Стерије Поповића Зла жена налази се већ две године на репертоару Народног позоришта „Тоша Јовановић" из Зрењанина, а од своје премијере имала је богат фестивалски живот и освојила неколико значајних награда. Наивна Стеријина игра замене идентитета у сврху преваспитавања осионе „зле жене" Савину је послужила само као повод да представи једно ефектно виђење људског зла које води потпуној дехуманизацији. Како коментарише Александар Милосављевић: „иза мутних наслага психолошке мотивације за коју бисмо могли да претпоставимо да покреће Стеријине драмске ликове, у Савиновој представи препознајемо у основи једноставне људске пориве. До те мере језиво људске да их јасно идентификујемо и када се људи претварају у звери. У том контексту сасвим је небитно да ли су јунаци ове представе жртве неког управо прохујалог рата, породичног насиља, да ли их је изобличила друштвена транзиција или их покреће похлепа за новцем који преваром инкасирају на име мираза. Савин, наиме, сугестивно приказује суштину механизма људског зла, а својој публици препушта учитавање евентуалних мотива".
* * *
Од 21. до 28. јуна у Новом Саду одржан је седми фестивал Синема Сити, а за вечерашњу емисију Дејан Петровић издваја филм Крваво лето, својеврсну вампирску комедију духовитих и интелигентних монолога и дијалога, чију режију, сценарио и главну мушку улогу потписује Онур Тукел. Осим о овом, биће речи и о остварењу Невија Марасовића Вис-а-вис, у којем се прати креативни процес писца који покушава да напише сценарио за свој други филм. „И док се у овом заправо мета-филму очајнички разрађује, мења (или прецизније речено, перманентно скраћује) постојећи сценарио, присуствујемо заснивању специфичног односа сценаристе и главног глумца, изолованих ради ефикаснијег рада на далматинском острву, најпознатијем по томе што је било седиште партизанског главног штаба неколико година током другог светског рата.
И док њихов турбулентан однос претеже над креативним радом, сам аутор у тренутку изненадне инспирације одлучује да сними филм управо о томе, сазнавши да је фамозна комисија одлучила да одбије његов сценарио на конкурсу. Атмосфера сасвим блиска бергмановској, добар кастинг, изражајна фотографија, одлична и ненаметљиво уклопљена музика стоје насупрот круцијалном средству сваке камерне драме са мало протагониста - дијалозима", пише Петровић.
Уредница емисије Тања Мијовић.
Коментари