Хроника Трећег програма

Драму Боре Станковића Коштана Андраш Урбан режирао је на српском језику у суботичком Народном позоришту / Казалишту / Непсинхаз-у, а представа је на недавно завршеном 59-ом Стеријином позорју постигла велики успех. Наиме, Емина Елор у улози Коштане проглашена је најбољом гумицом Фестивала, а Стеријину награду за оригиналну музику освојила је Ирена Поповић Драговић. Ипак, пишући о овој представи, Александар Милосављевић посебно истиче редитељски поступак: „Урбан драми приступа деконструктивистички, разлажући је изнутра и у појединим сегментима проналазећи мотиве којима се уистину смело поиграва; редитељ је заправо пренео на сцену комплетну Станковићеву причу, разуме се сажимајући и на другачији начин реинтерпретирајући поједине сцене, али ни једног часа не угрожавајући основни сиже. И даље је то драма о пометњи коју у паланачком микрокосмосу изазива стас и глас девојке, али не више прерано пропупеле Циганчице, него енергичне, дрске, на моменте отворено ласцивне лепотице, слободне да игра и пева, али се и руга, да заводи осмехом, њихањем кукова, али и да провоцира текстовима својих песама".

*     *     *

Бранка Бешевић Гајић снимила је документарни филм о глумцу Жарку Лаушевићу под називом Лауш, који је премијерно приказан 22. фебруара у Сава центру, а потом је београдска публика могла да га види и на недавно одржаном Међународном фестивалу документарног филам Белдокс. Кроз серију разговора са Лаушевићевим колегама, прати се почетак и развој једне глумачке каријере која се прекида трагичним догађајем. Како коментарише Дејан Петровић, сасвим оправдано, редитељка значајну пажњу посвећује и насилном прекиду представе Синише Ковачевића Свети Сава, због наводног вређања националних осећања, а у којој је Лаушевић играо насловну улогу.

*     *     *

Књигу Петера Енглунда Лепота и туга. Интимна историја Првог светског рата превела је са шведског Спаса Ратковић, а објавила издавачка кућа Геопоетика из Београда. Ово дело, за разлику од већине других о поводима и узроцима Великог рата, о том страшном времену говори из перспективе личности које су на својим плећима изнеле огроман терет, а нису биле ни војници ни стратези. У књизи се прате судбине деветнаест особа „са дна хијерархије", које су у рату учествовале дошавши са различитих страна и борећи се на различитим странама. Јунаци су углавном млади, свима им је око двадесет година, а њихови аутентични записи (дневници, писма, белешке) говоре о ономе што вртлог историје занемарује - о индивидуалним надама, страховима, патњама и јаду, пише Анђелка Цвијић.

Уредница емисије Тања Мијовић.