петак, 20. јун 2014, 21:45
Хроника Трећег програма
Moжете слушати осврт Ане Тасић на недавно завршено 59. Стеријино позорје, као и осврт Долорес Станојевић на изложбу Саше Монтиља "Духови шуме".
На овогодишњем Стеријином позорју, које је одржано од 26. маја до 3. јуна у Новом Саду, победила је представа Неопланта, према истоименом роману Ласла Вегела и у режији Андраша Урбана. Ово литерарно дело, у којем се изводи својеврсна (ауто)иронична рефлексија о сложеној историји Новог Сада, драматуршки је уобличила Ката Ђармати, а представу изводе глумци Новосадског позоришта (Ujvidéki Színház).
Жири 59. Стеријиног позорја (у саставу Љубослав Мајера, Анђелка Николић, Слободан Тишма, Небојша Дугалић и Бобан Јевтић) наградио је и следеће представе: Стеријину награду за режију освојио је Михал Задара за представу Принцип (мали ми је овај гроб), која је и Биљани Србљановић донела награду за аутора најбоље драме; награђени глумци су Срђан Тимаров за улогу Онисима Панфиловича Белогубова у представи Уносно место, као и Игор Ђорђевић за улоге Мартина, Ричија и Дејана у представи Бизарно; најбоље глумице су Емина Елор у улози Коштане у истоименој представи Народног позоришта Суботица, и Ивана В. Јовановић у улози Олге Ристићке у представи Госпођа Олга; Стеријину награду за оригиналну музику освојила је Ирена Поповић Драговић за Коштану, а за костиме Лана Цвијановић у представама Уносно место и Госпођа Олга; награду за сценски покрет освојила је Марија Миленковић за представу Трпеле; за инвентивност концепта награђена је Ожалошћена породица Народног позоришта Републике Српске из Бањалуке; награда из Фонда „Дара Чаленић" за најбоље младе глумце додељена је Сузани Лукић (у представи Бизарно) и Немањи Оливерићу (у Госпођи министарки); награду публике (са оценом 4,73) освојила је представа Трпеле у режији Бобана Скерлића и извођењу Београдског драмског позоришта, пише Ана Тасић.
* * *
У мултимедијалној сали Установе културе „Вук Караџић" од 4. до 17. маја била је отворена изложба Саше Монтиља Духови шуме посвећена Александру Луковићу Лукијану који је преминуо у фебруару ове године. У једном од разговора, присећајући се свог професора, Монтиљо је рекао да је Лукијан на њега утицао пре свега својим примером. Наиме, Лукијан је био активан члан и суоснивач уметничких група Самостални и Децембарска група, којима су припадали многи наши академски сликари и са њима је излагао своја дела у земљи и иностранству. Осим тога, Лукијан је познат као сликар арена и кловнова, а живот као циркус пун ироније и сарказма био је његова главна тема. На изложби Духови шуме Монтиљо је, осим слика инспирисаних словенском митологијом, представио и своје скулптуре, односно комаде дрвета који су обликовани и бојени тако да попримају изглед сова различитих величина и расположења. „Монтиљова шума је и питома и застрашујућа, док је посматрате и она посматра вас, било са елегантних брезиних стабала покривених густом измаглицом, било из крошњи старог дрваћа и сенки прошараних маховином", пише Долорес Станојевић.
Уредница емисије Тања Мијовић.
Коментари