Хроника Трећег програма

У недељу, 9. марта, затворен је 42. ФЕСТ у оквиру којег је премијерно приаказано 75 филмова. Како пише Петар Јончић, већина њих неће бити приказана у биоскопима, а и они одабрани из главног програма углавном ће проћи незапажено; разлог је пре свега у неспремности домаћих дистрибутера да прихвате ризик да својим изборима формирају укус публике. Са циљем да не остану скрајнути у односу на мегаломанске холивудске хитове, Јончић се у тексту посебно осврће на филмове: Небраска Александера Пејна, Само љубавници опстају Џима Џармуша, Пословни клуб Далас Жана Марка Валија, Несрећна Џасмин Вудија Алена и Медени месец Јана Хребејка.    

*     *     *

Недавно је београдска пубилка имала несвакидашњу прилику да паралелно са српском праизведбом америчке драме Август у округу Осејџ, на сцени Атељеа 212 и у режији Љиљане Тодоровић, на ФЕСТ-у премијерно види и амерички филм Џона Велса, снимљен по истој драми Тенесија Летса. Поредећи ова два дела, оба изузетна али на различите начине, Ана Тасић пише: „наша представа је одлично изведена, слојевита, доследна, али се не можемо отети утиску о губљењу појединачних значења зато што је реч о драми која је дубински уроњена у амерички контекст. Филм је снимљен у једноличним, депресивним равницама Оклахоме где се радња дешава, у окружењу које је важно за разумевање очаја ликова. У филму играју амерички глумци који представљају чланове дисфункционалне америчке породице, у њеном стварном, аутентичном контексту. У вези са тиме, главна тема драме, крах америчког сна и разбуцавање илузија о безграничним могућностима у овој држави, аутентичније је приказана у филму, једноставно зато што то јесте њихова драма. Наравно, у представи има довољно универзалних тема и односа који се наше публике тичу, али ипак треба напоменути овдашњу дистанцу од свега тога".

*     *     *

Данас је у свечаној сали Градске куће у Новом Саду уручена Награда „Мирослав Антић" песнику Дејану Матићу за збирку Између тридесет треће и смрти, коју је прошле године објавио издавач Друштво источника из Београда. Овај „ентузијаста београдске песничке сцене" познат је широј јавности као уредник издавачке куће Трећи Трг, као приређивач многих песничких издања и као организатор песничких фестивала, а његова збирка „ већ на први поглед разбија предрасуду просечног читаоца у Србији да је поезија књижевна форма која је превише апстрактна, некомуникативна и реторична. Насупрот томе, искази у песмама Дејана Матића су сведени, готово рудиментарни, а језик свакодневни, лишен стилских фигура, али без упадања у замку вулгаризама чему су многи млади песници склони", коментарише Ивана Прентовић Кривокапић.  

Уредница емисије Тања Мијовић.