Гојкo Божовић: Књижевност у доба транзиције

Писан у дијалогу са естетичким рефлексијама Владана Деснице, есеј Гојка Божовића Књижевност у доба транзиције говори о савременом статусу књижевне речи у пољу јавног говора. Наиме, у Записима о умјетности из 1952. године, Десница је предлагао да се, у име одбране уметности од идеолошких и других друштвених функционализација, различитим именовањем јасно раздвоје области неутилитарне, аутентичне белетре од такозване примењене књижевности. „Ако више не постоје идеолошки разлози због којих би ваљало призивати ову идеју", пише Гојко Божовић, „постоје веома уверљиви разлози због којих се чини да је таква идеја, управо у нашем времену, неминовна. Можда је то поготову видљиво у транизиционим земљама Источне Европе. На рушевинама идеолошких нужности, негде оличеним само у паду Берлинског зида, а негде и у крвавим нестанцима вишечланих држава, нестала је и социјална функција књижевности. Самим тим, од књижевности су све мање очекивала транзициона друштва, али и многобројни читаоци који су у књижевности препознавали једину могућност барем езоповски слободног говора. Нестајући с велике сцене на којој је дуго била, често и са сасвим ванкњижевним разлозима, књижевност је обновила право на камерност властитог гласа. То је, разуме се, имало своју цену: смањена акустика довела је и до умањених читалачких интересовања. Упоредо с тим процесом регионалног карактера, појавио се и један глобални талас који је књижевност ставио пред неке од најозбиљнијих изазова у њеној новијој историји. То више није идеолошки пројекат пожељне књижевности, али је пожељност основни критеријум и овог новог захтева. Идеологију и њене ригидне нужности сменила је лакоћа и необавезност забаве, као и њено постепено преузимање простора који је, све донедавно, припадао књижевности као темељном делу културе у историјском и модерном смислу речи. Показује се да је бескрајна забава опаснији противник од идеологије, поготову уколико је та идеологија комбинована са обавезношћу и политичком и друштвеном репресијом." Међу питањима које овај текст поставља је и оно како данас реафирмисати моћ књижевности као јединственог вида 'одбране од стварности' и извора алтернативних вредности?

Емисије је приредила Јасмина Арсеновић.