понедељак, 13. јан 2014, 22:20

Из рукописа

Бошко Томашевић: Прича коју сам желео себи да испричам

Од понедељка, 7. јануара, У двонедељном циклусу ИЗ РУКОПИСА, настављамо емитовање одломка романа у настајању „Прича коју сам желео себи да испричам” чији је аутор Бошко Томашевић.

Бошко Томашевић је песник, теоретичар књижевности и доскорашњи професор на катедри за књижевност Филозофског факултета у Инсбруку. Свој роман је насловио Прича коју сам желео себи да испричам. За емитовање је издвојио три поглавља, односно „чворишта", допуинивши их кратким аутопоетичким исказом:

Ево одломака романа „Прича коју сам желео себи да испричам". Поглавља: IV, V, VI. Шта је тај такозвани „роман"? То и није роман, но прича гласа, меланхолична прича у којој се глас сећа, детињства, путовања, принудних боравишта; археолошко копање по светим местима једног живота, принудних лутања кроз ништа према ничему. Роман не прича, јер ја "причу" не волим, а и не умем да је испричам, онако како умеју да је испричају наши Ровчани или Херцеговци. Једном сам записао да је роман пре пустоловина писања но писање пустоловине. „Роман" нема ликова, ја и не умем да створим „причу" која има ликове, можда, евентуално, неименљиве нараторе који се труде да виде слике, чују гласове, „душа" открива складиштâ, „огољена свест" говори. Као код Бекета (уображавам) лобања говори, улази у „унутрашњи простор".

Уредник: Радмила Глигић
Текст чита Марица Милчановић