Емисија о радију и радиофонском стваралаштву

Београд 202 етром је први пут запловио 27. јуна 1969. године. Настао је, као уосталом и сваки програм у своје време, као допуна тадашње радијске понуде, а замишљен као градска станица, која емитује музику, кратке информације и економско-пропагандни програм. Слушаоци су тог 27. јуна у 6 сати ујутро, најпре имали прилике да чују звуке популарне песме Оливере Катарине „Шу – шу“. Временом, неке од емисија постале су оријентири наше медијске историје, а ми се у „Невидљивим људима“, кроз окулар Миће Антића и звучни оквир његовог серијала „Како је настајао Радио Метрополе“ сећемо самих почетака популарне 202-јке.

У Музеју позоришне уметности Србије отворена је изложба „Раде Марковић – глумачке интроспекције“ ауторке Александре Милошевић, а у каталогу су брижљиво побројане све улоге у радио-драмама које је Марковић остварио, у распону од 60 година, од „Кир Јање“ Јована Стерије Пооповића из 1946. до „Безумника“ Раше Коминца из 2006. године. Како пише Радетов син, редитељ Горан Марковић, „у приближно 220 радио-драма, највише је сарађивао са презимењаком Бодом Марковићем (...) тумачио је Аљендеа, Лорку, Николетину Бурсаћа, Каспара... Сматрао је свој глас најважнијим изражајним средством и захваљујући њему и почео да се бави послом који је волео изнад свега“. Сведочанство о послератном времену у Радио Београду, о почецима послератне радио-драме пре магнетофонске револуције, оставио је у једном неформалном разговору са Батом Паскаљевићем и Мирославом Јокићем.

Пре три деценије, 27. јуна 1996. године у вечност се преселио академик Никита Иљич Толстој. „Кутија за памћење" нам зато ове суботе доноси одломке из разговора Милоша Јевтића са овим угледним славистом и праунуком Лава Николајевича Толстоја. Разговори за циклус емисија „Гост Другог програма“ вођени су у Софији 1988. године.

Емисију уређује и води Ранко Стојиловић.