Награда „Димитрије Башичевић Мангелос” и „Век белгијског стрипа”

Уметница Јована Благојевић добитница је Награде „Димитрије Башичевић Мангелос” за 2026. годину. Одлука је саопштена у Уметничком простору У10 1. јуна, након разговора са финалисткињама.

Жири је у другом кругу радио у саставу: Санда Калебић (кустоскиња, Уметнички простор У10, Београд), Марија Радисавчевић (кустоскиња, Уметничка галерија „Надежда Петровић”, Чачак), Нела Тонковић (кустоскиња, Савремена галерија Суботица), Karina Kottová (кустоскиња и теоретичарка уметности, чланица борда Jindrich Chalupecky Society и CCA Prague, Праг, Чешка Република), Марко Гутић Мижимаков (добитник награде ДЕНЕС за 2024. годину, Скопље, Северна Македонија) и Ksenia Nouril (помоћница директора, интернационални програми, МоМА, Њујорк).

У образложењу жирија се наводи: ,,Као међународни жири, свесни смо изазова са којима се данас суочавају уметници, уметнички радници и институције у Србији. Имајући то у виду, овогодишњу Награду „Димитрије Башичевић Мангелос” додељујемо Јовани Благојевић – уметници чија је посвећеност заједници постојана и непоколебљива.

Она на непосредан начин одговара на тренутак у којем живимо, делујући управо на улици, где се налази срж њене уметничке праксе. Кроз бригу, негу и непосредан рад са људима, она није неко ко заједницу посматра и коментарише са стране – она је њен део. Њена пракса не говори о политици са дистанце, већ је свакодневно живи и обликује кроз конкретно ангажовање. Кроз своју заразну енергију, ведрину и разигран уметнички рад, она ствара простор за размену знања, искустава и заједничко деловање. Кроз досадашњи рад развила је уметничку праксу која, ослањајући се на заједништво, бригу и колективно деловање, изнова показује како уметност може бити простор сусрета, солидарности и друштвене трансформације”.

Јована Благојевић је рођена 1995. године. Дипломирала је графички дизајн на Београдској политехници 2017. године и сликарство на Факултету ликовних уметности 2023. године. Током 2022. године похађала је „Puzzle #6”, образовни програм намењен професионалном развоју у пољу савремених извођачких уметности, у организацији „Станице”, сервиса за савремени плес. Од тада редовно похађа часове савременог плеса у оквиру групе „Јутарња слобода”. У пролеће 2024. године била је на AiR In Silo резиденцији у Холабруну, у Аустрији. Одатле је произашла њена прва самостална изложба „Када рад ради?” у Уметничком простору U10 у Београду. Активна је и као чланица уметничко-активистичке групе „1+1=3”, која се бави темом праведне транзиције у подручју колубарских копова угља.

У Златном пресеку са Јованом Благојевић разговарамо о уметности коју ствара да ,,дода нешто што (ми/нам?) недостаје”...

Други део емисије посвећујемо причи из Брисела о стрипу. Талични Том, Штрумпфови, Гаша, Тинтин и многи други чувени стрип јунаци, имају заједничку отаџбину ‒ Белгију, која се и данас сматра краљевством стрипа.

У главном граду Бриселу, Музеј стрипа је већ годинама један од најатрактивнијх и најпосећенијих простора уметности и културе.

Храм стрипа, како га многи називају, једна од најважнијих институција у којој се чувају радови из области девете уметности, смештена је у велелепној згради коју је пројектовао чувени архитекта Виктор Орта. Са више од 700 аутора, Белгија држи светски рекорд по броју стрип цртача по квадратном километру. Поставке и програми у музеју прате тај развој од самих почетака и првих новинских каишева, па све до савремених графичких новела.
Музеј стрипа је пре неколико дана посетила наша колегиница Тамара Вученовић и припремила разговор са Мари Нифс (Marie Neefs), културологом, о колекцији и великој изложби „Век белгијског стрипа” која је припремљена поводом обележавања 100 година белгијског стрипа, о богатој историји и о томе како су стрипови нестали из новина, али и о данашњој позицији девете уметности, у дигиталном окружењу које се готово свакодневно мења...

Ауторка емисије је Тања Живковић.