Кармадона и Жидови у кинокултури Хрватске

Дугометражни играни филм „Кармадона” редитеља и сценаристе Александра Радивојевића премијерно је приказан у недељу у Плавој дворани Центра Сава у Београду, а од фебруара 2026. године наћи ће се на редовном репертоару. У средишту радње „Кармадоне” налази се трудница Јелена, којој се обраћа мистериозни наредбодавни глас, након чега бива увучена у суров обрачун са корумпираном и гротескном страном савременог друштва. Филм спаја елементе сатире, акције и хорора, градећи јединствену, субверзивну и крваву визију каква се у регионалној кинематографији ретко виђа.

Филм је светску премијеру имао у септембру на Филмском фестивалу у Торонту. За протекла три месеца, Радивојевићев редитељски деби приказан је на још осам фестивала широм Европе, Америке и Аустралије, а већ је освојио и три вредне награде: признање за најбољи филм и сценарио у Сиднеју, као и награду за најбољи сценарио на фестивалу у Бруклину. У „Кармадони” играју: Јелена Ђокић, Сергеј Трифуновић, Милутин Мима Караџић, Милица Стефановић, Милош Лолић, Милош Тимотијевић, Петар Стругар, Бранислав Јевтић, Јово Максић и други.

Српска премијера одржана је у оквиру јединственог филмског маратона „Најдужа ноћ филма”. Поред Радивојевићевог филма, публика је присуствовала и премијери дугометражног играног филма „Излет” редитеља Ненада Павловића, док је целовечерњи програм отворен документарно-играним остварењем „Небеска тема: Прича о Влади Дивљану” Младена Матичевића који је премијеру имао 2019. године. Филмове „Кармадона” и „Излет” филмска кућа „Дигимедија” снимила је током ове и прошле године, у потпуности самосталним средствима, а продуценти су оснивач те фирме Предраг Буца Поповић и Милош Ђукелић.

Наш данашњи гост је сценариста и редитељ Александар Радивојевић, који ће говорити о мотивацији да сними такав филм, тематици, утицајима, нашем друштву, кинематографији, насиљу на филму и ван њега...

Други део емисије посветићемо књизи „Жидови у кинокултури Хрватске 1896–1945” и разговору који је са ауторком Мајом Васиљевић водила Весна Перић. Кроз пажљиво проучавање архивских извора из различитих институција – од Архива Југославије и Хрватског државног архива до Јеврејског историјског музеја у Београду и локалних архива у Осијеку и Међимурју – Маја Васиљевић доноси богат мозаик података о Јеврејима као путујућим приказивачима, власницима биоскопа, дистрибутерима, продуцентима, глумцима, аниматорима, филмским критичарима и публицистима. Ауторка истражује и начине на које су се ти актери повезивали са светским филмским токовима, посебно с америчком кинематографијом, чиме књига добија шири компаративни значај.

Уређује и води: Ана Вучковић Денчић