Брак у модерној Србији

„Уређење брака као установе кроз канонске и државне прописе започело је још у средњовековној српској држави. Падом под османску власт, овај процес је прекинут, а у условима слабе државне и црквене власти значајну улогу у регулисању брачних односа преузело је само друштво. Практични интереси и народне потребе добили су тада превагу над црквеним канонима и државним прописима. Обновљена српска држава 19. века, у сарадњи са црквом, настојала је да прекине такву праксу и поново успостави своју контролу над брачним односима... За разлику од земаља Западне и Средње Европе, у којима је брачна јурисдикција у новом веку прешла с цркве на државу, у Србији су, као и у Русији, склапање и развод брака остали у надлежности цркве..."

„У првим деценијама 19. века највећа пажња била је усмерена на сузбијању брачних злоупотреба које су кочиле друштвени развој. Законски прописи у том периоду доношени су у складу са тренутним потребама и околностима. По доношењу Сретењског устава 1835. године, створени су услови за систематски приступ законској регулацији брака, као и за раздвајање надлежности цркве и државе у брачним питањима. Доношењем Правила за склапање брака (1837), Грађанског законика (1844) и Казненог законика (1860), успостављени су законски оквири институције брака који су остали на снази све до средине 20.века." (Из књиге „Брак у модерној Србији"; Александра Вулетић)

Гошћа овонедељне Ризнице, Радио Београда 2, је др Александра Вулетић, виши научни сарадник, Историјски институт Београд, писац књиге „Брак у модерној Србији".

Аутор и водитељ Душанка Зековић.