Песничко вече Марије Шимоковић

Марија Шимоковић je рођена у Суботици. Дипломирала је филозофију на Филозофском факултету у Београду. Живи у Београду.

Autor:
Радио Београд 2

Објавила је књиге песама: Сам човек (1972), Ишчекујући Јону (1976), Не бој се, ту сам (1980), Мајстор жудње (1983), Небески бицикл (1987), С/лагање времена, (1992), Пољубац Густава Климта, изабране и нове песме (1993), Mariatheresiopolis, двојезично издање (1996), Међуречје: панонски квинтет (1998), Киновар (2007, 2008), Кутија од песка, изабране и нове песме (2011), Чувари привида (2012), Дневник раздаљине (2014), Позајмљена светлост (2018), Само следи знаке (2025).

Ауторка је прозних књига Сценографија за ветар (2002, 2003), Велосипед господина Вермеша (2010) и Читач трагова (2020, 2022).

Добитница је бројних признања: Прве награде на Југословенском фестивалу поезије младих у Врбасу, Награде за књигу године Друштва књижевника Војводине, Награде „Др Ференц Бодрогвари”, Награде суботичке Градске библиотеке за најбољу завичајну књигу, Награде „Бранко Миљковић”, Змајеве награде, Награде „Стеван Пешић“, Награде „Грамата” за песничку изузетност.

Песме Марије Шимоковић уврштене су у неколико антологија савремене поезије и преведене су на неколико језика.