Еколошки магазин

Србија није сиромашна водом. Сликовито речено: није баш масерати, али није ни фића. Још кад губици због старих цеви не би били педесет одсто, кад се шљунак не би немилице приватно експлоатисао, кад би водоизворишта била законски поштована...кад би Пера имао точкове био би аутобус, а стање би се истински приближило лекцијама из основне школе од пре неколико деценија, које су нам трајно усадиле веровање у домаће водно богатство.

Прилеп има цењени бели мермер, у чему профитери виде прилику за богаћење, а заштитници јавног интереса обавезу да се боре. У скоро триста дана блокаде пута показали су да су спремни да изађу на црту читавом апарату удруженом да се нађе на услузи богатим појединцима. Потреба да се реагује на незаконитости и уништавање природе у различитим деловима Македоније, удружила их је у Зелену народну стражу.

На Хомољу има малих промена: истражне бушотине стране компаније више не пију крадену воду из потока. Ем се запослени не штрецају од ренџера, ем и тако цистерне довлаче из водовода колико год им треба. На жеђ бушотина локална власт је много осетљивија него на жеђ мештана.

Оде шпорет смедеревац у поезију и историју. Нова уредба прописује пећи одређеног еко дизајна. Може да се направи на око исти, само са жељеним карактеристикама које ће смањити загађење.

Пре еко дизајна, постоје идеје о уштеди огревног дрвета, па тиме и мањем загађењу, уз помоћ једоставне направе од десет килограма гвожђа. Идеје у Србији углавном остају неискоришћене.

Уредник и водитељ емисије је Александра Вукићевић