Прича о Јеремији Гагићу

У сенци старих камених зидина Дубровника, на рубу града, стоји једна дрвена црква. Мала, скромна, скривена међу цитрусима и морским ветровима. У њој, недељом, један човек тихо поје. У руци му је молитвеник. У џепу — рукопис Његошевог тестамента. У његовој кући, на столу — писма Вука Караџића, мапе Србије, руски пасош, и сребрна икона Арханђела Михаила.

Није у питању неки велики народни вођа, нити песник. Али његов живот — дуж граница и преко њих — био је ништа мање поетичан, и револуционаран.

Бежећи од Турака, из Груже преко Саве, стиже у Земун, код зета трговца. Потом у Тополу, пред Карађорђа. Онда у Трст, у Беч, у Петроград. И најзад, у Дубровник, као представник руске царевине и гласник једног другог света.

Био је устанички курир, српски добротвор и руски чиновник. Његошев човек од поверења, са којим је имао богату преписку.

У данашњој Клепсидри причамо причу о Јеремији Гагићу, а у томе ће нам помоћи Јелена Марићевић Балаћ, доцент на Филозофском факултету у Новом Саду и песникиња.

Емисију уређује и води Милица Шпадијер.