Украдена каријера проф. др Живомира Младеновића (1910-2011)

„Што нисам остварио већину планова које сам замислио, кривицу сносе они који су на незаконит начин присвојили рукопис моје књиге „Српски реалисти" 1947. године - онда када сам био у пуној стваралачкој снази. Затим су употребили сва тајна средства која су им, као истакнутим члановима Комунистичке партије, била на располагању, да онемогуће мој даљи живот и научни развој и каријеру, како би се она вероватно природно развијала. Штавише, да затру сваки мој траг у књижевности и науци, како би се могли безбедно користити туђим делом. Када су се, захваљујући овој интелектуалној крађи, домогли руководећих места у Српској академији наука и уметности, злоупотребивши дужности које су им поверене спречили су мој избор за њеног члана, обезвредили мој капитални петотомни зборник Вукових необјављених народних песама, најзад, приморали су ме, ускративши ми плату за време коришћења Фулбрајтове стипендије у Америци, да затражим превремену пензију, па то искористили да ми ускрате сваку даљу сарадњу са Академијом, тако да нисам имао где да објавим више значајних дела која сам више година за Академију спремао. На своју жалост и бригу, они који су, да би обезбедили своју крађу, настојали да избришу сваки траг мога рада и да умање мој научни углед који је све више растао, нису у томе успели". (Проф. др Живомир Младеновић; „Мемоарско завештање професора Младеновића или историја једног случаја")

У овонедељној Ризници, Радио Београда 2, слушаћете о одузетој каријери проф. др Живомира Младеновића, историчара књижевности, последњег представника чувене београдске филолошке школе. Рођен 1910, када је умро Лаза Костић, у селу код Алексинца, а упокојио се у 101. години, у Београду, 2011. године, мирно, у сну. О животу и значајним делима професора Младеновића говори књижевница проф. др Славица Гароња (ко)аутор књиге „Мемоарско завештање професора Младеновића или историја једног случаја".

Аутор и водитељ Душанка Зековић.