Артур Саливен

Претходних 10 година провео је под ореолом највеће узданице енглеске музике. Овај син једног Ирца, вође војног оркестра, већ са 8 година је савршено добро знао да свира сваки инструмент из очевог ансамбла, са 13 је успео да му једна од песма које је компоновао буде штампана. Имао је 14 када му је додељена тек установљена Менделсонова стипендија, која му је омогућила да постане студент Краљевске академије за музику. Са 16 је схватио да је Енглеска сувише мала за њега и упутио се на студије у Лајпциг и ту направио још брже кораке ка музичкој зрелости.

Почетком 1862. године вратио се у Лондон. 15. априла, његова оркестарска свита за Шекспирову „Буру“ била је изведена у Кристал Паласу са тако великим успехом, да је млади аутор наједном постао композитор о којем сви говоре. Том концерту присуствовали су многи угледни људи Лондона, између осталих и Чарлс Дикенс, који је након извођења пришао младом аутору да се упознају и рекао: „Нисам музички критичар, али знам да сам управо чуо веома значајну музику".

У неколико наредних година, Саливенов углед као композитора растао је огромном брзином. Пред њега, двадесетогодишњака, постављен је задатак да створи идентитет енглеске музике и ослободи је немачког утицаја. Том изазову да постане први национални композитор озбиљне музике, који га је мотивисао као младића, није могао да одоли ни као зрео композитор. Био је позиван да компонује музику за разне велике прилике, као и да диругује на свим важним фестивалима. Обављао је и дужност оргуљаша на два места у Лондону. Али, није озбиљна музика та која га је учинила бесмртним, иако су његова духовна дела достигла огромну популарност. Његови савременици су очито предност давали његовим оперетама, које је радио у тандему са либретистом Вилијамом Гилбертом.

Време музике посвећено је бурној животној и ауторској биографији Артура Саливена.

Аутор емисије је Ивана Комадина.