Југословенство у српском идентитету

Иако је Југославија нестала пре више од тридесет година број Јогословена у Србији расте. Попис из 2022-е године показао је да се популација Југословена у претходној деценији увећала за скоро двадесет одсто и дошла до близу тридесет хиљада људи. Реално занемарљив број у укупној статистици указује, међутим, на значајну симболику. Југословенство, идеја из деветнаестог и политичка пракса из двадесетог века, присутно је, опстаје и живи и у савременој Србији.

Комплексан феномен, индикативан је утолико пре што је у Србији, бар статистички, присутнији пет пута више него у осталим екс -Ју државама заједно. Српских Југословена тренутно је више од двадесет осам а свих осталих мање од шест хиљада. Овај паритет илуструје и однос нових система, према вредносном систему бивше државе која није успела, у два покушаја, током прошлог века. Пропала је и као унитарна краљевина и као федерална република, подједнако као и млада демократија, тврда и мека диктатура.

Упркос свему идеја југословенства у Србији показује парадоксалну виталност на разним нивоима али пре свега у опонирању националном идентитету. Како разумети, објаснити и вредновати овај однос у коме се југословенство појављује као субјективни доживљај праћен објективним идеолошким планом. О томе за Речено и прећутано говоре историчар, професорка Мира Радојевић и Владан Вукосављевић, бивши министар културе у Влади Србије

Аутор емисије је Радован Пантовић.