Политика као уметност – приче из Макијавелијевог театра

Није потребно бити политиколог нити историчар да би се видело да – како локално, тако и глобално – живимо у смутна времена. На свим меридијанима, политика боји све поре обичног живота, а сама политика истовремено бива разводњена, контаминирана и маскирана аполитичким и чак антиполитичким садржајима. Чини се као да су се сви саживели са славном Фон Клаузевицевом максимом и истовремено изгубили стрпљење за политичку игру, па сада нестрпљиво чекају да се она настави „другим средствима“. Тиме као да се унапред одустало од свих осталих средстава у ишчекивању тих „других“, па се тако заборавила и парадигматска концепција Клаузевицевог млађег сународника Бизмарка, који је у још једном славном цитату политику назвао „уметношћу могућег“.

Почев од зачетака државе као античког полиса, преко великих империја и сталешких монархија, па све до модерних парламентарних република и меркантилних олигархија, свет политике налазио се на сталној клацкалици између игре и рата. Рат – она Клаузевицова andere Mittel – увек остаје на столу и ступа на сцену у тренутку када разрешење политичког сукоба кроз игру више није, Бизмарковим речима, möglich, тј. могуће. Умети играти игру чија је алтернатива рат, умети играти у позоришту у коме се лоша глума и неквалитетан сценарио плаћају главом, представља, стога, нарочиту врсту уметности.

Гост „Гозбе“ биће редовни професор Факултета политичких наука у Београду Бојан Ковачевић, чија ће књига У Макијавелијевом театру – приче са позорнице политичког бити повод да поразговарамо о политичкој игри и макијавелизму, природи и праву, револуцији под заставом разума и забораву добре форме у политици.

Аутор „Гозбе“: Никола Танасић