Браничево и Ждрело - некада и сада

Браничевска митрополија наследница је ранохришћанских епископских седишта у Костолцу и Ћуприји, затим средњовековних епархија Петруске (средњовековни град у близини данашњег Поповца) и Пожаревачке митрополије. Обухвата просторе општина: Велика Плана, Велико Градиште, Голубац, Деспотовац, Жабари, Жагубица, Кучево, Мало Црниче, Параћин, Петровац на Млави, Пожаревац, Свилајнац, Смедерево и Ћуприја. У 9. веку Виминацијум обнављају Срби под називом Браничево. Епархија и то време носи назив Моравска епархија и из тог периода помиње се епископ Агатон као учесник на Цариградском сабору. Браничевски епископ помиње се 1018. године у повељи византијског цара Василија. Центар те области био је у граду Браничевку на месту старог Виминацијума у близини Пожаревца. У 13. веку, у време краљева Драгутина и Милутина, Браничевска епархија је ушла у састав Српске Архиепископије. На ранг митрополије је уздигнута 1346. године, у време српске царевине. У 15. веку позната су два браничевска митрополита-Бењамин (1416) и Саватије (1434) који је последњи који се помиње са титулом митрополита Браничевског. Седиште Браничевске митрополије постаје Смедерево.

Гости овонедељног Храма су мати Екатарина (Комненић) игуманија манастира Орешковица (Решковица) у месту Ждрело код Петровца на Млави и Ђорђе Лабанац, дипломирани правник из Београда, редовни гост овог манастира, заљубљеник у историју, археологију, Византију.

Аутор и водитељ Душанка Зековић.