Животна прича Федерика Гарсије Лорке

Низ преноса из Метрополитена настављамо у суботу, 5. априла у 19 часова. Емитоваћемо снимак нове продукције Мета – опере Ајнадамар Освалда Голихова, премијерно приказане јесенас.

Голихов је рођен 1960. године у Аргентини, у јеврејској породици која је емигрирала из Румуније, односно Украјине, и одрастао је у тој космополитској средини различитих музичких традиција. Касније се преселио у Израел и потом студирао код реномираног модернистичког композитора Џорџа Крамба. Композициони стил Голихова укључује све те различите утицаје стварајући његов индивидуални амалгам.

Голихов је добио награду Греми за ову своју, за сада једину оперу, која драматизује живот и дело великог шпанског песника и драмског писца Федерика Гарсије Лорке. Као што знамо, Лорку су убили фашисти на почетку Шпанског грађанског рата због његових социјалистичких политичких уверења и хомосексуалности. Прича о њему, кроз либрето такође награђиваног Дејвида Хенрија Хуанга, настаје из сећања каталонске глумице Маргарите Ширгу, Лоркине музе, која се исповеда својој ученици Нурији. Појављује се и сам Лорка, али у некој врсти сновиђења, а међу ликовима је и политичар фаланге Рамон Руис Алонсо, који је организовао Лоркину егзекуцију. Опера је пуна енергије и ритма фламенка и румбе, као и виолентних приказа грађанског рата.

После светске премијере 2003, на фестивалу у Тенглвуду, дело је описано као опера у три слике са комбинацијом сировог реализма и трансцендентног идеализма, односно свакодневног живота и елемената митског ритуала.

Радња опере Ајнадамар одвија се 1969, иза сцене Театра Солис у Монтевидеу, где се Маргарита припрема за представу Лоркине драме Маријана Пинеда. Кад почне да се присећа кључних момената из прошлости, радња се премешта на разне локације у Шпанији пре и током Грађанског рата, укључујући и Ајнадамар (што на арапском језику значи ‒ фонтана суза) у Гранади, где се верује да је Лорка погубљен.

Партитура Голихова спаја различите музичке идиоме – класични, џез, фолклорни и локални, посебно фламенко из различитих аутентичних извора, којим се дочарава богата уметничка и друштвена историја Андалузије. Постоје и важни звучни елементи који нису музички, попут илустративног капања воде у епонимној Фонтани суза, пуцњева из пушака, топота коња или радијског програма Фаланге. Кроз целу оперу композитор меша традиционална оперска сола и оркестарске интерлудијуме са инструменталним и плесним пасажима који се снажно ослањају на фламенко и румбу.

Главне улоге у опери Ајнадамар Освалда Голихова тумаче: Ејнџел Блу (сопран) ‒ Маргарита, Данијела Мек (мецосопран) ‒ Лорка, Елена Виљалон (сопран) ‒ Нурија и Алфредо Техада (фламенко вокал) – Руис Алонсо. Хором и оркестром Метрополитена, први пут на тој сцени, диригује Мигел Харт-Бедоја.