Аутентичност богомољачког покрета

Гост проф. др Зорица Кубурић, социолог религије и породични терапеут

„Богомољачки покрет под руководством владике Николаја, са благословом патријарха Димитрија, убрзо се проширио по селима у Шумадији, Мачви, Поморављу, Војводини и Семберији, Основан је часопис „Хришћанска заједница" 1922.године. Касније је променио назив у „Нове душе", па у „Православна Хришћанска заједница" 1927. После 1924. имао је тираж од 10.000 примерака… Значајну улогу имали су и професори и ученици богословије. На пример, у Сремским Карловцима, захваљујући наставницима Живојину Маринковићу, а посебно јеромонаху др Јустину Поповићу, организовано је братство Св. Саве. Око 90 ученика се обавезало да ће да ради на „верско-моралном препорођају и усавршавању својих чланова, средствима и методама Св. Православне Цркве". На челу овог богомољачког братства био је председник Никола Удицки, ученик прве године. Благајник је био Љубисав Војиновић, богослов четврте године; повереник за лист био је Тиосав Матић, његов помоћник подблагајник Војислав Илић а књижничар Борислав Милосављевић". (Из књиге „Аутентичност богомољачког покрета"; Зорица Кубурић)

Гост овонедељног Храма, Радио Беорада 2, је проф. др Зорица Кубурић, социолог религије и породични терапеут, аутор књиге „Аутентичност богомољачког покрета" која је и повод нашем разговору.

Аутор и водитељ Душанка Зековић.