101 година од смрти Франца Кафке - Процес, Пресуда и Замак

Јелена Костић Томовић и Данило Бракочевић

Франц Кафка се данас сматра једним од највећих писаца XX века. Кафка је рођен 1883. године у јеврејској породици средње класе у Прагу, тада у Аустроугарској монархији, која је говорила немачки језик, а школовао се за правника. Није се женио, био је болешљиве природе и преминуо је од туберкулозе у једном санаторијуму покрај Беча 1924.године.

Франц Кафка за живота није упознао књижевну славу. Његова дела су махом објављена постхумно, захваљујући његовом пријатељу Максу Броду који се оглушио о Кафкину тестаментарну вољу и није спалио рукописе већ их је објавио. Од тада па до данас, сматра се да је Кафка један од најзначајнијих писаца двадесетог века. Недовршени романи Америка, Процес и Замак, заједно са приповеткама Преображај и Пресуда чине темељ дела које је остварило невероватан утицај на неколико узастопних генерација писаца - како са немачког говорног подручја, тако и у читавом свету. Кафки и позориште апсурда, и егзистенцијалистичка књижевност и филозофија, па и добар део антиутопијске научне фантастике, дугују неке од својих најпрепознатљивијих црта.

Кафка је написао у једном писму свом пријатељу да „књиге нису ту да нас чине срећним”. Људима су потребне књиге које ће их пренути из учмалости, „књига мора да буде секира за залеђено море у нама”. Књижевност за Кафку није украс живота, она човека освешћује и указује на неминовност прихватања отуђеног света који нас окружује. О животу и делу Франца Кафке, о томе шта значи Кафкијански, о Прагу и егзистенцијализму и о Замку и његовој позоришној адаптацији данас у емисији Речено и прећутано говоре професорка на Филолошком факултету у Београду Јелена Костић Томовић и глумац и писац Данило Бракочевић.

Емисију припрема, уређује и води Марко Ђурић