Записи из Македоније

„Како ме само осваја легенда о Бакарном гумну: Срби су у сеоби од Солунских крајева носили огромно гумно од бакра да би при сеоби могли да обаве вршидбу. Када су отишли на север, на својој јужној међи су закопали бакарно гумно. Становништво је приликом прича о подели Македоније увек тврдило да ће српско бити до гумна, за које су становници увек говорили да јужно од њихових насеља. У Куманову да је на Овчем пољу, у Прилепу да је код Штипа, код Штипа да је код Ђевђелије. Мит је даље говорио да ће Турци коначно бити поражени на Бакарном гумну ма где оно било. У време битке на Алинцу код Прилепа, становници су дописницима и војсци говорили да је локалитет борбе на Бакарном гумну. Неупућени у мит, војни дописници су борбу назвали Борба на Бакарном гумну иако тај локалитет заправо није постојао”.

„Постојимо ли? И у којој мери? Гласно ћутим. Обрћем се, тај круг траје, рекао бих, подуже. Опет ћутим. Бакарно гумно. Не постоји, а и данас у данашњој новој балканској држави, „Северној” Македонији постоји непостојеће место и станица ‒ Бакарно гумно… Легенда о Бакарном гумну. Живи ли? Живимо ли, јесмо ли живи?У којој то мери?” („Записи из Македоније” Милутина Станчића)

Гост овонедељне Ризнице Радио Београда 2 је Милутин Станчић, аутор обимне и богато илустроване путописне књиге „Записи из Македоније”, програмски директор Српског културно-информативног центра Срба у Македонији ‒ СПОНА, који ове године обележава 20 година постојања и рада.

Аутор и водитељ је Душанка Зековић.