У Макијавелијевом театру

Кроз пукотину на сценографији уметници и теоретичари политике вире вековима и кроз њу виде увек исто – дилему односа живота и форме.

Макијавели је пукотину, и то већ прилично велику, претворену у рупу, пронашао на владајућем уверењу својих Фирентинаца с краја 15-ог века према коме држава напредује онда када влада старо схватање врлине и друштво остаје у миру са самим собом.

Спартанци које је тамо угледао заиста су осам векова уједињени, ништа не мењају, не надмећу се за власт и моћ, заштићени од историје чувају савршено уметничко дело које је својим законима створио Ликург.

Видео је и Римљане који немају генијалног законодавца, подељени су на народ и племство, из те поделе стално се рађају сукоби, грађански ратови, али и све савршеније установе којима се прилагођавају хировитим захтевима доба - истиче политиколог Бојан Ковачевић у својој студији У Макијавелијевом театру: приче са позорнице политичког (Нови Сад; Академска књига; 2024).

Емисију уређује и води Александар Дробац.