Заборављени великан - др Милош Н. Ђорић (1893 - 1975) лекар и писац

„Причу о Милошу Ђорићу могли бисмо започети општим местом о још једном заборављеном писцу. Можда би, ипак, било примереније рећи само  да је неопходно изнова осветлити књижевни лик овог човека, а можда је и то сувишно. Оно што ни у ком случају није сувишно јесте истинска потреба да се прикупи, обједини и повеже у целину књижевно дело бескомпромисног интелектуалца, лекара и писца који је читавог живота, упркос тешком и захтевном лекарском позиву, имао вољу и потребу да пише, бележи и документује све што се дешавало око њега, чему је био сведок, и у чему је учествовао, а тога је било довољно, на тренутке се чини и превише за један живот.

Чињеница је да књижевни домети Милоша Ђорића нису од оних који су померали границе“ наше књижевности, виши су свакако и завиднији резултати које је он остварио као лекар, али нипошто не би требало занемарити најпре то да је Ђорић био део оне приче о српској књижевности везаној за Крф и Први светски рат. Крф је, као место где су се окупили готово сви српски писци”, постао синоним за српску књижевност у изгнанству, тзв. крфску књижевност”, а само бити њеним делом чини се да је довољно и за званичан боравак у историји српске књижевности.

Ваљало би, осим тога, поменути и Ђорићев критичко - пародијски опус под псеудонимом Уздах Сутончић на страницама београдског листа Пијемонт”, с почетка друге деценије 20. века, из ког се види велика ангажованост практично на самом уласку у књижевни живот. Тада се нижу његови епиграми и пародије у којима се преламају сви значајни догађаји београдске књижевне сцене, чију окосницу чине углавном сукоби између незаобилазних ауторитета Богдана Поповића и Јована Скерлића, оних непризнатих од тих ауторитета и, напослетку, оних који нису признавали те и такве ауторитете.

Остварујући се у књижевности као песник, прозаиста, драматичар, преводилац и есејист, поред објављене збирке песама, збирке приповедака, једног драмског дела и једне запажене студије, у рукопису је оставио грађу за опширно замишљен роман, са драгоценим подацима о савременицима и о добу којем је припадао, али и грађу за роман о трагедији и удесу свог народа у чијем је ратном страдању и сам учествовао". („Сутон и уздах” - Дело и књижевна судбина Милоша Н. Ђорића; Драгана Бедов)

О делу и књижевној судбини др Милоша Н. Ђорића (1893-1975) лекара и писца, у овонедељној Ризници, Радио Београда 2, говоре др Драгана Бедов, књижевни историчар и мр Иван Обрадовић, библиотекар-саветник у Народној библиотеци Србије, Одељење посебних фондова.

Аутор и водитељ Душанка Зековић.