Сто педесет година Мориса Равела

На данашњи дан навршава се 150 година од рођења једног од највећих француских, па и светских композитора – Мориса Равела. Посвећујемо му емисију Време музике коју уређује и води Горица Пилиповић.

Салон Винарете Сингер, алијас принцезе Де Полињак, припаднице француског високог друштва, од 1894. постао је центар нове музике. Многе композиције Шабријеа, Д'Ендија, Дебисија и Фореа су ту премијерно изведене, пa је том кругу припадао и млади Равел, тек у својим 20-им годинама, посветивши принцези једно од својих најпопуларнијих дела – „Павану за преминулу инфанткињу”. Та последња деценија XIX века њему ће проћи у турбулентним годинама студија, прво клавира, па композиције на Париском конзерваторијуму, студија које никада није званично завршио. Ништа није указивало да ће постати један од највећих композитора свих времена, напротив, његово име тада је постало познато кроз тзв. случај Равел. Конкурисао је, наиме, за престижну студентску Римску награду чак пет пута и његов последњи покушај 1905, пре него што је постао сувише стар, резултирао је контроверзама које су навеле Париски конзерваторијум да потпуно реорганизује своју администрацију. Овај случај, међутим, показује само то да се један неконвенционални и немирни стваралачки дух није могао уклопити у академске шаблоне високошколске институције. То се запитала и културна јавност – како је могуће да аутор „Игре воде”, на пример, није задовољио пропозиције жирија?