Санкције НИС-у - преговори и расплет

Амерички Секретаријат за финансије донео је пре седам недеља одлуку о увођењу санкција руском Гаспромњефту и његовим фирмама Према наводима из образложења циљ је „смањење прихода Москве од  енергената којима се финансира рат у Украјини". Тиме је директно угрожено  пословање Нафтне индустрија Србије. НИС је пре неколико дана објавио да је на Београдској берзи Гаспромњефт, ћерка фирма  Гаспрома, смањио свој власнички удео у Нафтној индустрији Србије са 50 на око 45 одсто. Наиме 5,15 одсто акција пренето је Гаспрому који је тиме практично дуплирао свој удео у НИС-у на нешто изнад 11 одсто. У овој трансакцији најбитније је да Гаспром није под санкцијама.

У међувремену план да санкције ступе на снагу 27. фебруара у 6 ујутру ипак је одложен за месец дана. НИС је раније, уз подршку Владе Србије и Владе Мађарске, већ упутио захтев за одлагање санкција за 90 дана. Иако тридесет дана није оно што је тражено, „значајно је за наставак разговора са Русијом и САД" проценила је министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић.

Да ли ће америчке санкције НИС-у на крају ипак бити уведене? Које опције су у игри и каква ће, коначно, бити судбина Нафтне индустрије Србије ако до тога заиста дође? Шта је пожељније а шта извесније - откуп руског удела у компанији или национализација НИС-а? Какве су алтернативе за снабдевање нафтом ако ситуација не буде текла у жељеном смеру? Данас у емисији Речено и прећутано о томе говоре Владан Павловић, финансијски аналитичар и Небојша Обркнежев из Центра за друштвену стабилност.

Аутор емисије Марко Ђурић.